Za početak želim da vam kažem da niko nije rođen sa talentom za asertivnu komunikaciju.

Asertivna komunikacija i asertivnost u ponašanju se UČE.

To je veština. Nešto što može mnogo da vam pomogne u životu.

Nešto što nećete naučiti u školi, a vrlo verovatno ni u porodici.

Potrudiću se da ova saznanja dođu nekako do škola, pa ako neko želi i može da pomoge u tome bilo bi lepo da mi piše. 🙂

Asertivna komunikacija može da:

  • popravi samopoštovanje i samopouzdanje
  • popravi kvalitet odnosa koje imate sa drugima
  • da vam olakša postavljanje granica i poštovanje tuđih granica
  • da vam sačuva živce i energiju
  • da vam pomogne da razumete tuđu perspektivu bez potrebe da se ubeđujete
  • da zaštitite sebe od agresivaca
  • da sačuvate svoje dostojanstvo
  • da rešavate konflikte mirno i da na kraju dođete do rešenja, ne do još većih problema.

Posebno je bitno da asertivnost uče ljudi koji su impulsivni, visoko emotivni, reaktivni, lako planu i oni koji su skloni povlačenju, odnosno zauzimanju pasivne pozicije.

Asertivna komunikacija – tome težimo.

Šta je asertivna komunikacija?

Kada gledate čoveka koji ne dozvoljava da mu se prelaze granice, koji je ljubazan, poštuje druge ljude, ALI NE stavlja sebe u pasivni položaj, ne dozvoljava drugima da ga gaze, ima kičmu i samopouzdanje, poštuje razlike u mišljenju i perspektivama – gledate asertivnog čoveka.

Mnogi mešaju asertivnost i aroganciju. Posebno ljudi koji su pasivni i koji ne znaju kako da se zauzmu za sebe.

Kada pasivni ljudi uče asertivnost, njima deluje da su bezobrazni.

Zapravo nije tako, samo su se navikli na pasivnost pa im asertivnost ne deluje prirodno.

Vremenom taj osećaj nestane.

Razlika između arogancije i asertivnosti

Asertivan čovek druge ljude ne tretira kao nižu rasu, poštuje druge i njihove granice, ali poštuje i sebe.

Nije ga strah da kaže šta misli i kako se oseća.

Arogantan čovek misli da je bitniji od drugih, bilo da je u pitanju njegov materijalni status, funkcija ili jednostavno kompleks. Prema drugima se ne ophodi sa poštovanjem, osim ako mu nešto treba. Svoje granice brani, ali tuđe gazi. Njegov omiljeni stil je agresivni stil komunikacije, čak iako uopšte ne mora da izgleda agresivno.

Već samo prelaženje preko tuđih granica je agresivni stil. Pritisak da neko nešto uradi ili promeni mišljenje je takođe agresivni stil. Čak iako nema vike i otvorene agresije.

Kako se uči asertivna komunikacija?

Ne uči se u školi, nema predmeta ni programa koji se bavi asertivnom komunikacijom pri školskom sistemu.

Ne uči se kod kuće jer ni mnogi roditelji ne znaju šta znači biti asertivan.

Pre se učilo da se trpi, da pametniji popušta i eto gde nas je dovelo.

Danas postoje oni koji zastražuju, ucenjuju, prelaze sve moguće granice i postoje oni koji sve to trpe i povlače se.

Ovi drugi, koji se povlače su uglavnom dobri ljudi, lepo vaspitani i njima vaspitanje ne daje da budu agresivni. Zapravo to što im je potrebno nije agresivnost već asertivnost.

Za početak je dobro da razmisliš koji je stil dominantno prisutan u tvojoj primarnoj porodici.

Razmisli koji je stil komunikacije bio prisutan u porodici tvojih baka i deka.

Pokušaj da razumeš na koji je način to oblikovalo tvoj stil komunikacije.

Pasivno – agresivni stil je dosta prisutan u našim porodicama. Emocionalno manipulisanje, gaženje granica, očekivanja koja se ne iskažu već se samo uzdiše u nadi da će neko da shvati da nam nešto ne odgovara.

Ovo nije dobar način komunikacije i mnogi odnosi se ruše baš iz tog razloga.

Da se podsetimo, niko ne može da nagađa šta misliš i kako se osećaš i šta očekuješ – moraš da kažeš.

Bilo bi odlično da to kažeš asertivno.

Primer asetrivne komunikacije

Situacija: Žena bi volela da joj muž više pomaže oko kućnih poslova.

Pasivni stil: Ćuti, radi sve sama, ne buni se iako joj nije drago što je tako kako je. Nije srećna i to se odražava na mnoge načine kroz njihov odnos iako ona to ne kaže otvoreno.

Pasivno – agresivni stil: Gleda ga sa gađenjem, uzdiše, ne priča šta joj smeta, smatra da on može da pogodi sam. Kada joj se on obrati, odgovara mu cinično ljubazno i kaže “Nije mi ništa”, kad on okrene glavu ona nastavlja da ga gleda sa gađenjem. Njemu nije tačno jasno koji je njen problem, a ona ne razume kako je on tako bezobrazan i bezosećajan da se ne seti da pomogne.

Agresivni stil: “Ti nikad ništa ne radiš, sve ja radim u ovoj kući! Kako možeš da budeš takav? Zar ne vidiš da padam od posla? Kada si me poslednji put pitao da li mi je potrebna neka pomoć?”

Ovo može da se dešava i stalno, ali je češće slučaj kada se predugo ćutalo.

Asertivni stil: “Hej, da li bi mogao da mi pomogneš oko kućnih poslova? Potrebna mi je tvoja pomoć. Volela bih kada bih imala više vremena da odmorim i kada bi se ti malo više uključio.”

U početku asertivni stil možda ne dovede do željenog rezultata. Zavisi od toga koliko dugo negujete određeni način komunikacije. Kod novih odnosa moguće je stvari odmah posložiti asertivno, ali kod nekih odnosa koji već imaju svoje trajanje i dinamiku ume da bude izazovnije.

Recimo u konkretnom primeru žena možda uopšte ne želi da radi po kući i to je okej reći na samom početku. Ona ima to pravo da ne želi da radi po kući i ima to pravo da to kaže. Neko će to prihvatiti, neko neće. Super je takve stvari definisati na samom početku.

Ako se muškarac u ovom primeru koji sam navela gore već navikao na određenu komunikaciju i dinamiku on će možda samo iskulirati, možda će odložiti za kasnije, možda će pomoći ali sa negodovanjem.

Na vama je da nastavite sa asertivnom komunikacijom dok se drugi ne naviknu, čak iako negoduju!

Ovo ne važi samo za kućne poslove, to je samo jedan od čestih problema sa kojim se žene javljaju.

Ovo važi i za dogovor oko toga koje su vaše obaveze na poslu recimo, ako poslodavac nema osećaj za to pa vas konstanntno preplavljuje poslom i daje da završavate tuđe poslove. I ovo je jedan od scenarija koji se često trpi uz ćutanje.

Kažeš kako se osećaš ili šta želiš, šta ti treba – JASNO, BEZ UVREDA, BEZ ĆUTANJA.

Da li sa svima možeš biti asertivan?

Nažalost ne. Potrebno je bar malo samosvesti i kod osobe kojoj se obraćaš asertivno.

Potrebno je da ŽELI da te čuje i razume.

Ljudi sa narcisoidnnim poremećajem tuđu asertivnost doživljavaju kao znak slabosti.

Znaće da ne može baš sve da im prođe, kao što bi im prošlo kod pasivnih, ali znaće i da ćete biti tu i truditi se da pregovarate racionalno. Obećavaće, koliko da sklope trenutno primirje, ali to neće biti trajno jer ih u suštini baš briga šta vi želite, kako se osećate i šta mislite – bitno je samo kako je njima.

Negde sam nekada pročitala jednu mudru rečenicu: “Najteže je probuditi onog ko se pravi da spava.”

E, pa tako vam je ovde. Sizifov posao.

Dakle, ako mene pitate, ne kao psihologa pošto nije baš psihološki ovo što ću napisati, nego kao čoveka…

Bitno je da znate kada je vreme da pokažete zube. Bitno je da znate kada neko vašu asertivnost vidi kao vašu slabost i koristi je.

I bitno je ne čekati da se neko smiluje da vas čuje. Ne želi da čuje i tu nema načina da se ispregovara.

Bitno je da znati kada je vreme za odlazak iz takvih odnosa.

Svakako, neko vreme probajte asertivno jer kao što sam napisala gore, neće svi odmah prihvatiti vaš asertivni stil, potrebno je malo vremena da se ljudi oko vas naviknu.

I ne, niste sebični ako ste asertivni. Sebični ste PREMA SEBI ako niste asertivni.

U svakom slučaju, i tu probajte da zadržite asertivni stil, samo sa saznanjem da ga neko vidi kao vašu slabost.

Jer ako planete u takvom odnosu, što je vrlo lako, ulazite u spiralu razočareje-bes-pregovor-razočarenje-bes-pregovor….

Zaista je bitno da znate kada je dosta pregovora i kada osoba jednostavno ne želi da dođete do rešenja.

Ovo je posebno bitno da znaju osobe preokupiranog afektivnog stila koje se plaše napuštanja i često se plaše da budu asertivne iz straha od napuštanja.

Kako naučiti asertivnost?

Sada kad znaš šta znači biti asertivan verujem da želiš i da poradiš na tome. Evo koraka:

  1. Osvesti svoju ličnu vrednost i shvati da imaš prava na asertivnost,
  2. Shvati da nisi u obavezi da non-stop ispunjavaš nečije potrebe i želje
  3. Razmisli koji je tvoj trenut komunikacioni stil,
  4. Razmisli zašto imaš takav stil? Kako se on oblikovao?
  5. Razmisli kako bi moglo drugačije i koliko bi drugačiji način komunikacije doprineo tvom životu,
  6. Kreni sa primenom iako ti ne deluje prirodno
  7. Nastavi sa primenom.

Asertivnost je mnogo lakša kada shvatiš da si vredan toga da poštuješ sebe i da te drugi poštuju.

Ako želiš da poradiš na slici koju imaš o sebi i na odnosu koji imaš sam sa sobom preporučujem ti da naručiš Dnevnik Trasformacije.

Više o devniku pročitaj ovde.

Ako želiš da me kontaktiraš klikni na zeleno pisamce u donjem desnom uglu ili mi piši na: jzivkovic069@gmail.com

Podeli tekst ako smatraš korisnim.

0Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *