Koliko verujete nekom ko vas često laže?
Da li ste se nekada zapitali koliko često vi lažete sebe?
Ovaj tekst nije za svakog.
Ovaj tekst je za one koji se ne plaše istine, za one koji ne žele više da žive u zabludi koju su sami smislili, za one koju su spremni da prestanu da koče sebe.
Ako ste dugo nezadovoljni svojim životom ili jednostavno osećate da možete mnogo više, ako nemate dovoljno energije, osećate se bezvoljno, nemate jasne ciljeve i ne znate odakle da krenete – moguće da ste upali u mentalitet žrtve.
Znam, nikom nije prijatno da se pronađe u ovom tekstu, ali je neophodno da budete 100% iskreni prema sebi ako stvarno želite promenu.
Bilo da ste nezadovoljni jednim životnim segmentom ili vam trenutno baš ništa ne ide, nastavite sa čitanjem i preuzmite besplatnu vežbu na kraju teksta.
Zašto smo toliko podložni ovom mentalitetu?
I još važnije pitanje – zašto mnogi potpuno nesvesno žive u njemu?
Ovo je model koji nam je poznat još od prvog dana kada smo došli na svet.
Da bi tek rođena beba preživela, ona hranu i negu dobija i traži SPOLJA.
Njeno preživljavanje zavisi od drugog. Ne može sama sebe da nahrani i presvuče.
Upravo zato smo skloni tome da sve tražimo SPOLJA – sreću, ljubav, podršku, razumevanje…pa i odgovornost.
Ovo je instinktivno ponašanje, ukorenjeno kroz evoluciju. To je dobro osvestiti jer onda možemo svesno doneti odluku da nećemo čekati da nam nešto dođe spolja, da nam drugi obezbede, već ćemo preuzeti odgovornost.
Neretko ljudi uopšte ne shvate da su odrasli i da je sada odgovornost za njihov život – na njima.
Drugi jak razlog zašto ljudi neprimetno žive u mentalitetu žrtve je taj što je takav mentalitet društveno prihvaćen i osnažen.
Društvo jača zavisnost pojedinca.
Školski sistem nas osposobi za život, ali samo onoliko koliko nam je neophodno da ostanemo zavisni od društva, odnosno onoliko koliko je potrebno da se održava ovakav mentalitet.
Ne učimo o najbitnijim životnim veštinama, ne učimo o finansijama, kreditima, o načinima poslovanja, o tome kako pokrenuti posao od nule, o emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji, o asertivnoj komunikaciji, tome kako da odaberemo pravog partnera, ne učimo o zdravoj ishrani i što je najbitnije – NE UČIMO DA RAZMIŠLJAMO.
Učimo samo da ponavljamo ono što smo pročitali ili čuli i to je sve.
Teraju nas da pamtimo i ponavljamo sami pred tablom ili listom iz vežbanke, dok u životu uspevamo ako znamo kako da se povežemo sa drugima, kako da iskomuniciramo ono što želimo, kako da mislimo, kako da koristimo i povezujemo znanja koja imamo.
Matematika se i dalje uči uz pitanje: “Šta ako nemaš digitron?”
Da li vidite kako ovo osnažuje mentalitet žrtve?
Razmislite malo o muzici.
Mentalitet žrtve se slavi.
Društveno je prihvatljivije žaliti se nego pohvaliti se.
Žaljenjem dobijaš pripadnost grupi, simpatije i saosećanje, dok pohvalom često izazivaš gnev i ljubomoru.
Pa naravno da će većina u tom slučaju težiti da ne štrči, da se uklopi u mentalitet koji određeno društvo neguje. Niko ne voli da bude odbačen i usamljen.
Zato mnogi ljudi nemaju samopouzdanje. Ne zato što ga stvarno nemaju, već zato što se plaše da ga imaju.
Više se plaše svojih potencijala i uspeha nego neuspeha.
Sada kada smo videli kako se sve to formira, vreme je za iskrenost. 🙂
Kako da znate da li ste u mentalitetu žrtve?
Bitno je da znate da ne morate nužno biti u svakom segmentu života u ovom mentalitetu.
Možda vam posao i ide super, ali vam partnerski odnosi nikako ne idu i uvek je kriv neko drugi.
Ako je BAŠ UVEK krivac neko drugi, i ako je to patern koji se ponavlja iz veze u vezu, moguće je da ste u tom segmentu skliznuli u ulogu žrtve.
Evo kako to možete prepoznati:
- Stalno krivite druge.
- Mislite da je život protiv vas.
- Kada naiđu problemi osećate se bespomoćno i ne znate kako da se ponašate.
- Osećate kao da se ne pomerate iz mrtve tačke i često razmišljate negativno.
- Osećate se neprijatno kada neko želi da pomogne i nalazite problem u svakom rešenju “Super je ideja, ALI to nije moguće zato što….pa 10001 razlog.”
- Kada samosažaljevate sebe osećate olakšanje.
- Privlačite u svoj život ljude koji se stalno žale.
- Teško vam je da napravite korak ka promeni.
Odmah na početku želim da napomenem da nismo KRIVI jer mnoge stvari nismo imali gde da naučimo, ali jesmo ODGOVORNI da nešto uradimo drugačije kada imamo nove informacije i uvide.
Ko je sklon tome da uđe u mentalitet žrtve?
- Neki ljudi su po prirodi skloniji tome da svet posmatraju očima žrtve. Oni smatraju da je svet opasno mesto, da ljudi nemaju dobre namere i da se sve dešava protiv njih. Stalno su na oprezu. Sve doživljavaju lično – čak i kada dobiju kompliment pitaju se da li je kompliment ironičan i kakve su skrivene namere onog ko je dao kompliment. U grču su i defanzivni. Skoro nikada nisu krivi, svi drugi su krivi i ceo svet je protiv njih. Istraživači su skoro dali i naziv ovom konstruktu ličnosti – Tendency for Interpersonal Victimhood (TIV). Obzirom da smo društveno programirani da budemo ovi tipovi, ništa strašno ako se pronađete u opisu, moguće je izaći iz ovog mentaliteta. Dobijate vežbu na kraju teksta.
- Ljudi koji su stvarno doživeli neku traumu u životu i prolaze kroz posttraumatski stresni poremećaj (PTSD). Trenutno ne vide svetlu tačku i to je normalno u takvim periodima, ali bitno je ne ostati zauvek u beznađu i prošlosti. Ako je ovo slučaj bitno je da radite na traumi sa stručnim licem. Nekada se PTSD može prevazići i samostalno. Čovek usled teških perioda nađe svoje unutrašnje snage i nastavi dalje, ali ne uspe svako u tome. Zavisi i od jačine traume i od ličnosti. To šta je kome trauma je individualna stvar i nikada ne potcenjujte nečiju situaciju samo zato što neko drugi prolazi kroz gore stvari. Postoji i nešto što se zove kompleksna trauma C-PTSD – to je dugotrajna trauma koja se ponavlja. Može se javiti kod ljudi koji su kroz odrastanje bili okruženi različitim vrstama trauma, disfunkcionalnoj porodičnoj dinamici itd. Oni su takođe skloni ovom mentalitetu jer su realno imali težak život i drugu perspektivnu realnosti možda i nikada nisu doživeli.
- Deca koja su imala izuzetno kritički nastrojene roditelje takođe su podložnija tome da odrastu u ljude koji imaju mentalitet žrtve. Naučili su da nisu dovoljno dobri, navikli su na kritiku i svuda oko sebe očekuju kritiku. Ne ulaze u rizike, povlače se, ne vole da uče nove stvari, možda čak i teže perfekcionizmu samo kako bi sebe zaštitili od kritike. Nisu opušteni u međuljudskim odnosima jer druge ljude doživljavaju kao pretnju i hodajuću kritiku. Osetljiviji su na kritiku u odnosu na ljude koji su rasli u podržavajućem okruženju. U kontaktu sa drugim ljudima koje percipiraju kao pametnije, uspešnije osećaju inferiornost i stid. Nesvesno ili svesno organizuju svoj život tako da koliko god je moguće zaobiđu kritiku i na taj način ograničavaju sebe za mnoge stvari. “Nije to za mene….preteško je….ne mogu ja to….lako je tebi, ja nemam toliko znanja…ma sve je to lepo, ALI…”
- Ljudi koji su dugo bili u partnerskim odnosima koji nisu bili zdravi za njih.
Zašto je ovaj mentalitet opasan i zašto moraš da izađeš iz njega?
Najopasnije je zato što ljudi uopšte nisu svesni da su u tom mentalitetu, a kada nečega nisi svestan to ne možeš ni da menjaš.
Razmislite u kom segmentu života se samosažaljevate. Napisaću u nastavku u kojim segmentima ljudi najčešće upadaju u ulogu žrtve.
Opasno je biti u ovoj ulozi jer vam uzima previše od života, živite život napola, stalno pod ručnom kočnicom i životna energija vam je blokirana ostajanjem u ovoj ulozi!
Hranite ovu ulogu SVOJOM ŽIVOTNOM ENERGIJOM i ona na taj način preživljava.
Zato ste bez energije.
To je ISTA ONA ENERGIJA KOJA JE POTREBNA ZA AKCIJU.
Čim jednom nogom iskoračite iz ove uloge dobijate energiju i ideje šta dalje.
Energija koja je blokirana u telu, koja nema protok kroz kretanje i akciju vremenom se pretvara u simptom – anksioznost, depresiju, panične napade, srčane probleme i razna psihosomatska oboljenja.
Ostajanje u mentalitetu žrtve utiče na zdravlje. Zato je mnogo bitno, koja god trauma da se desila da radite na tome i izađete iz mentaliteta žrtve.
Najzdravije što može da kaže neko ko je prošao kroz strašne stvari i izašao iz ovog mentaliteta je:
“Uspeo sam, UPRKOS TOME ŠTO SAM DOŽIVEO to i to…”
Neko ko nije doživeo traumu, već je samo odabrao (svesno ili nesvesno) da ide sa ovim mentalitetom kroz život ima obavezu prema sebi da nađe način i izađe iz njega.
Ako do sada niste bili svesni da ste u ovoj ulozi, a nakon čitanja teksta postanete svesni imate odgovornost prema sebi da uradite nešto povodom toga.
U kom god segmentu da ste zapeli u ovoj ulozi, kada izađete iz nje možete postići bar duplo više od onog što trenutno mislite da možete.
Na kojim životnim poljima ljudi najčešće upadaju u ulogu žrtve?
- Neuspeh – Svi lako uzimaju zasluge za uspeh. Naravno da su oni odgovorni za to što su uspeli u nečemu, ali šta je sa neuspehom? Tada su uglavnom krivi drugi ljudi. Preuzmite 100% odgovornosti i za neuspehe. Nije prijatno, ali je nužno.
- Emocije i raspoloženje – Neko drugi je učinio da se iznervirate, da pobesnite, da se rastužite, da upadnete u depresiju? Većina ljudi misli da emocije zavise od spoljašnjih okolnosti – da nam drugi ljudi i situacije stvaraju emocije. Ne. Na to možemo takođe da utičemo i to se uči. To je deo emocionalne inteligencije o kojoj naravno ne učimo u školi jer je pogodno da budemo emotivno labilni kako bismo ostali zavisni. Kada preuzmete odgovornost za ovaj segment automatski ste sebe zaštitili i od manipulatora i nezdravih odnosa.
- Partnerski odnosi – Partner je kriv za vaše neraspoloženje, neuspehe, to gde i kako živite, kriv je kad se iznervirate, kriv je što manipuliše ili laže…Preuzimanje odgovornosti! Rad na sebi, učenje o partnerskim odnosima, učenje o tome zašto nas određeni tip partnera privlači iako to nije zdrav izbor za nas, učenje o asertivnoj komunikaciji i izražavanju potreba, učenje o rešavanju problema. TOLIKO TOGA ima da se nauči na ovom polju Ako nam nešto toliko ne odgovara i uporno patimo u nekom odnosu a za to krivimo drugu osobu, možda je na nama da preuzmemo odgovornost i odemo iz tog odnosa umesto što prebacujemo krivicu na drugog?
- Znanje – Ovde mnogi upaduju u ulogu žrtve jer nešto “Nisu učili u školi” ili jednostavno ne znaju. Ne znaju jezik, neku veštinu, program…ne znaju i to je to. Kriv je školski sistem za to što nisu naučili. Znanje nam je sada svima dostupno online i to besplatno. Nema izgovora da nešto ne znamo jer nas neko drugi nije naučio. Na nama je odgovornost.
- Okolnosti – gde smo rođeni, kakvo nam je bilo kućno vaspitanje, kakva je bila porodična dinamika, funkcionisanje države i društva, društvena i ekonomska situacija – Ovo je već svima poznato, ne moram detaljnije da objašnjavam. Kakve god uslove da imamo, nema prebacivanja odgovornosti, preuzmimamo svu odgovornost na sebe i vidimo šta možemo da uradimo. Ako je u pitanju recimo loše detinjstvo, disfunkcionalni odnosi u porodici, nema krivljenja roditelja, preuzimanje odgovornosti je odlazak kod terapeuta, rad na sebi i pravljenje daljeg plana. Neki ljudi ceo svoj život krive roditelje. Tu onda nema prostora za rast. Ako ste vaspitavani u jednom maniru, za koji danas vidite da vam pravi problem, preuzmite odgovornost, počistite vaspitne poruke koje vam više ne služe i vaspitajte sami sebe onako kako smatrate da je prikladnije za današnji svet. Svet se puno izmenio, čak i u poslednje 2 godine, moramo da naučimo da se adaptiramo i tu je opet odgovornost 100% na nama.
- Zdravlje – ovo je jako škatljiva tema jer se neki ljudi nažalost rode sa nekom naslednom bolešću, boluju od neke autoimune bolesti ili se desi neka nesreća ili se razbole iako su vodili računa o svom zdravlju, ali ima i onih ljudi koji su zdravi a rade sve što znaju da može da im ugrozi zdravlje – počev od nezdrave ishrane i manjka fizičke aktivnosti pa sve do nezdravih navika. I tu možemo da preuzmemo odgovornost kada je prevencija u pitanju što se tiče fizičkog i psihičog zdravlja. Jedno nije bitnije od drugog. Podjednako su važni iako se kod nas još uvek ne govori toliko o mentalnoj higijeni. Mnoge fizičke bolesti mogu da se preventiraju brigom o mentalnom zdravlju.
Ako želite da preuzmete prvi korak krenite od vežbe koja se nalazi na kraju teksta, vidite kako stoje stvari trenutno, budite 100% iskreni sa sobom pa mi se javite sa uvidima da krenemo sa drugim korakom – Dnevnik Transformacije.
Kroz Dnevnik Transformacije ćete otkriti gde još ima prostora za rast, otkrićete uverenja koja vas blokiraju, vaspitne poruke koje vam više ne služe, shvatićete zašto nemate samopouzdanje i kako da ga izgradite, naučićete kako da postavite ciljeve i već sledeće godine u ovo vreme možete voditi sasvim drugačiji život.
Naravno, to nije lako. Ali je VREDNO.
Uvek sam kroz život išla sa rečenicom “Ako je nekom uspelo, zašto meni ne može?”
Ako je nekom uspelo znači da je moguće, samo mi mislimo da je nemoguće ZA NAS.
Zašto mislimo da je nemoguće? Da li je to samo naše uverenje? Šta je potrebno da NAUČIMO da za nas postane moguće?
Kada god pomislite da nešto nije moguće setite se da nije moguće ni da danas odete prvi put na trening i istrčite 5 km, ali ako svakog dana trčite po malo, vremenom će 5 km izgledati smešno.
Ovo važi za sve.
Kako korak po korak izaći iz ovog mentaliteta?
Prvi korak je postati svestan. Dok nema svesti o tome kada i kako upadate u ovu ulogu vrlo je teško da možete da izađete iz nje.
Dođu teži periodi u životu, čovek sklizne u ovu ulogu i to je sve normalno, samo je bitno ne ostati u njoj.
Drugi korak je stvarno želeti promenu i preuzeti odgovornost.
Ljudi uglavnom automatski ulaze u ulogu žrtve ili ulogu borca. I to jeste mehanizam preživljavanja, baš kao što je “bori se ili beži”, ali iznad uloge borca postoje još dva stepenika koja možete postići radom na sebi.
Mentalitet žrtve – Smatra da ništa nije u njegovoj moći. Ne veruje da je moguće promeniti ono što mu ne odgovara, samosažaljeva se, krivi druge, ne želi da uči nove stvari, ne želi da preispita svoje stavove i uverenja, ne voli rizike, stalno se žali, ali ništa ne menja. Ljudi koji za svoje neuspehe krive druge iako stvaraju prividnu prijatnost usled prebacivanja odgovornosti, zapravo sebi čine medveđu uslugu. Jer onog trenutka kada su prebacili odgovornost na drugog – prebacili su i svoju moć.
Borac – Život je borba. Smatra da može da utiče na mnogo toga ali uz puno borbe. Često prisutna konfliktna i takmičarska energija, kao i uverenje da ako on pobeđuje neko mora da izgubi i obrnuto. Ne odustaje nakon prvog pada već se bori dok ne ostvari svoj cilj. Neuspehe gleda kao lekcije. Svakako mnogo bolja pozicija od mentaliteta žrtve.
Kreator – Ovde ne pričamo o onom kreatoru koji vibrira i stvari mu dolaze same od sebe jer je on na dobroj vibraciji. Kreator je neko ko dobro poznaje sebe, zna koji su mu okidači, zna šta mu stvara koje emocije i koja su mu tipična ponašanja kada se pojave neprijatne emocije, zna sa kojim uverenjima ide kroz život i menja ih ako mu više ne služe. Spreman je da se posveti onome što želi, smatra da i drugi mogu da pobeđuju dok on pobeđuje. Planira, ima širu sliku, uči, menja se, ne upoređuje se sa drugima. Strpljiv je, uporan i ne traži krivce u drugima.
Mir – Znate da se sve dešava sa razlogom i u pravo vreme. Verujete da je tako i bez otpora dopuštate i otpuštate sve što želi da dođe u vaš život ili želi da ode iz njega.
Meni se lično ovo četvrto nije sviđalo, činilo mi se kao da sam izgubila oštrinu i motivaciju pa težim da budem miks borca i kreatora. To naravno ne znači da nikada ne upadam u ulogu žrtve. Upadam, samo znam kada se to dešava i znam brzo da izađem iz te uloge.
Razmislite u kojoj ulozi ste primarno i u koju kada ulazite. Na kom životnom polju ste u kojoj ulozi?
Lista izgovora mentaliteta žrtve:
” Ne mogu ja to.”
“Nemoguće je.”
“Preteško je.”
“Život nije fer.”
“Nikada pre nisam to radio/la.”
“Ne znam ništa o tome.”
“Ne znam kako.”
“Nisam navikao/navikla.”
“Šta ako ne uspe?”
“Šta ako pogrešim?”
“Šta ako poverujem nekom i taj neko me izneveri?”
“Već sam probao/la”
“Nikada to neće da uspe.”
“Uvek se desi tako.”
“Pokušaću.”
“Kriv je neko drugi.”
“Ne znam kako se to radi.”
“Imam previše godina.”
“Koja je poenta? Ioanko svi na kraju završimo isto.”
“Super je to za mlade ljude, ali ne za mene. “
“Ma da, sve to zvuči super, lako je za tebe.”
“Imao/la je sreću.”
“Previše moram da se uložim, neću toliko da radim.”
Želim posebno da se osvrnem na “Pokušaću” i “Već sam probao/la.”
Mnogi jednostavno ne ulože dovoljno vremena, truda, energije u pokušaj i probu. Daju 50% sebe, ne ide i odustanu. Ili se desi prva prepreka i odustanu. Ne ide tako, i tu moramo biti 100% iskreni prema sebi i isto toliko uložiti sebe. Danas svi očekuju neka instant rešenja, a to ne postoji.
Zapitajte se da li ste se STVARNO potrudili oko nečega pre nego što ste zaključili da niste uspeli i da je nemoguće?
Sada vas pozivam da preuzmete vežbu, uzmete papir i olovku i rešite je. NE samo misaono!
Ostavite mejl i preuzmite vežbu. Moguće je da mejl zaluta u spam ili promocije.
Ako želite da pređete na sledeći korak i želite da naručite Dnevnik Transformacije, kliknite na zeleno pisamce u donjem desnom uglu (Viber, Whatsapp) i pišite mi.