Najjednostavnije rečeno, samopouzdanje je vera u sebe i svoje sposobnosti.
“Mogu ja to” umesto “Ne mogu ja to.”
Ipak, samopouzdanje ima više slojeva.
Krenuću od toga šta samopouzdanje nije, pošto je lažno samopouzdanje danas kao pojava prilično prisutno.
Dobila sam odlično pitanje:
“Koja je razlika između narcisoidnosti i samopouzdanja?”
Razlika je ogromna.
Danas je mnogo narcisoidnih i malo istinski samopouzdanih i samosvesnih ljudi.
Iako je popularno mišljenje da su narcisoidni ljudi zaljubljeni u sebe i da misle da su bolji od drugih, suštinski je skroz drugačije.
Koliko god delovalo paradoksalno, narcis zapravo ne oseća ljubav prema sebi niti ima stabilan osećaj lične vrednosti i identiteta. U stalnoj je potrazi za ljubavlju i potvrdom lične vrednosti – SPOLJA.
Sve je stvar fasade. Bitno je kako izgledaju, kako su obučeni, koje marke nose, koliko su moćni, kakav im je materijalni status i bitno je da im se drugi dive i/ili zavide na svemu tome.
Ako te potvrde nema, osoba se oseća bezvredno, ljuto, napušteno, tužno.
Od grandioznosti do bezvrednosti.
Iz tog razloga su preokupirani tuđim mišljenjem.
Danas je narcisoidnost u porastu i smatram da najveću ulogu imaju društvene mreže i praćenje nametnutih ideala i vrednosti uz stalno međusobno upoređivanje.
Mislim da ne preterujem ako kažem da polako postajemo većinski narcisoidno društvo.
Koliko ljudi danas STVARNO prihvataju svoje telo, svoj izgled, svoje raspoloženje, svoje emocije…SEBE?
Koliko nas se trudi da bude neko ko nije i da prikaže neki savršeni život kakav zapravo ne živi?
Nemoj odmah da se zabrineš da imaš narcisoidni poremećaj ličnosti ako si se prepoznao/la. Ovde govorimo o narcisoidnim crtama, ne o poremećaju. Sve gore napisano je društveno prihvaćeno i osnaženo danas, zato nije ni čudno što ima sve više anksioznih i depresivnih, pogotovo u mlađoj populaciji.
Šta onda znači imati samopouzdanje?
Osoba koja ima samopouzdanje je samosvesna osoba.
Ima osećaj lične vrednosti, integrisana je, veruje u sebe i svoje sposobnosti, ali svesna je i svojih slabosti, zna da ne može svakom da se sviđa. Mišljenje drugih ne utiče na njen osećaj lične vrednosti.
UME DA PRIHVATI KONSTRUKTIVNU KRITIKU.
Da bi imao samopouzdanje potrebno je da poznaješ sebe i da znaš da možeš da se uzdaš u sebe, da veruješ sebi.
Samo- POUZDANJE.
Da bi izgradio pravo čvrsto i zdravo samopouzdanje potrebno je vreme i ozbiljan rad na sebi.
Potrebno je skinuti lažni ego, odnosno fasadu.
To ne znači da ćeš sada svu svoju životnu energiju usmeriti na tehnike za izgradnju samopouzdanja jer se to ne radi tako.
Ako želiš pomoć na ovom putu, Dnevnik Transformacije sadrži sve što ti je potrebno za početak.
Ako želiš da poručiš Dnevnik Transformacije klikni na zeleni oblačić u donjem desnom uglu “Pošalji poruku” (Viber i Whatsapp kontakt)
Kako izgraditi samopouzdanje?
Osnova – PRESTANI DA SE UPOREĐUJEŠ SA DRUGIMA!
Pored toga, potrebno je da:
- Osvestiš svoje snage I SLABOSTI – Svako ima i slabosti i to je okej, bitno je prihvatiti ih i ne biti frustriran zbog njih. Ono što može da se popravi, poradiš na tome, ono što ne može – prihvatiš u potpunosti tako kako jeste. Osnažuj snage umesto da se fokusiraš na slabosti.
2. Shvatiš da TI NISI NI TVOJA ODEĆA, NI TVOJI MIŠIĆI NI TVOJA KOSA, LICE, USNE, TREPAVICE, USPEH… Ono što te definiše su tvoj karakter i tvoje životne vrednosti. I naravno to kakav si čovek.
Ovo NE znači da osoba koja ima zdravo samopouzdanje ne voli da izgleda lepo, da se obuče lepo, da bude uspešna, samo se njena LIČNA VREDNOST NE BAZIRA NA TIM STVARIMA.
3. Potrebno je da znaš koje su tvoje životne vrednosti i ponašaš se u skladu sa njima. Prihvataš razlike u mišljenju. Ne mora sve kako ti kažeš i kako ti misliš.
4. Potrebno je da izgradiš emotivnu stabilnost i da ne reaguješ na svaku sitnicu iz ega. Da bi to bilo moguće potrebno je da znaš šta te trigeruje i koje su tvoje tipične reakcije. Volim ovo da nazovem emotivni imunitet. Ne može više bilo šta da te poljulja. Samim tim, sigurnost u sebe je veća.
5. Izgradiš granice i poštuješ TUĐE granice. Ovo je jako bitno jer se danas puno priča o ličnim granicama, ali se nekako zaboravlja da to znači da i mi poštujemo tuđe granice.
6. Naučiš asertivnu komunikaciju. Baš važno!
Naravno, za čvrsto samopouzdanje su potrebne i određene godine i zrelost.
Roditelji mogu da pomognu na način da prepoznaju snage svog deteta, umesto da samo vide slabosti i kritikuju te slabosti. Naravno i tu je potreban balans jer ako roditelj uporno potencira superiornost svog deteta, dete može biti zbunjeno kada vidi da ga okolina ne doživljava baš tako i može postati preopterećeno traženjem potvrde u okolini.
Da li je samopouzdanje urođeno i da li može da se izgradi?
Samopouzdanje nije nešto što je sudbinski određeno da imaš ili nemaš.
Čak i kada se izgubi, može da se izgradi opet.
Dobila sam pitanje na Instagramu da li je moguće ispraviti greške roditelja koje su nam uništile samopouzdanje.
Da, naravno. Prvi korak je prestati kriviti roditelje i preuzeti odgovornost. Sledećih 6 koraka su opisani gore.
Kako se samopouzdanje ruši?
Kada se rodimo svi imamo samopouzdanje inače ne bismo naučili da hodamo, pričamo, pišemo, čitamo…
Kroz odrastanje na različite načine (tuđi komentari, ocene, loši izbori, neuspesi) naučimo da ne verujemo sebi, svom mišljenju, svojim odlukama, sposobnostima.
“Bolje nemoj” ili “Pusti, ja ću” poruke koje roditelji upućuju iz najbolje namere da zaštite dete, mogu biti jedan od uzroka manjka samopouzdanja jer dete NE uči da može da veruje sebi, nego da neko drugi zna bolje (odrasli, autoriteti, neko pametniji od njega…)
Kada odraste i dalje čeka drugog da nešto uradi umesto njega jer ono nije dovoljno sigurno u svoje mišljenje, rasuđivanje, odluke, sposobnosti.
To ide toliko daleko je i za najjednostavnije odluke potreban neko drugi da kaže kako i na koji način nešto da se uradi.
Razmislite u kojoj meri od 1 do 10 verujete sebi i svojim odlukama?
Koliko često čekate drugog da odluči umesto vas?
Šta možete uraditi već danas da poboljšate samopouzdanje?
Osnova od koje možete krenuti već danas jeste da počnete više odluka da donosite SAMI.
Tu postoji jedna stvar zbog koje mnogi i beže od donošenja odluka – ODGOVORNOST.
Ako je odluka tvoja i odgovornost je tvoja. Ne možeš da upireš prstom u drugog i kažeš “Ti si kriv/a.”
Tako naučiš da se uzdaš u sebe. Kroz samostalne odluke i odgovornost za ishod tih odluka.
Biće i loših odluka i grešaka, ali i to je sve za ljude. I to je način na koji upoznaješ sebe i gradiš samopouzdanje.
Pošto sam, kako volim da kažem, svoj lični eksperiment mogu reći da sam najniže samopouzdanje imala dok sam gradila zdravo samopouzdanje, a lažno samopouzdanje skinula sa sebe.
U tom periodu se osećaš nesigurno i ogoljeno. Nisi siguran u svoje želje, odluke, put, prisutna je anksioznost.
ALI nakon tog puta, samopouzdanje je izgrađeno na stabilnim osnovama. Nije više na staklenim nogama.
Naravno, to ne znači da više nikada nećeš osetiti nesigurnost. To bi bilo nerealno očekivanje.
Možda nećeš imati jednako samopouzdanje na svim životnim poljima i u svim situacijama.
I TO JE NORMALNO. Dobila sam i to pitanje, da li je moguće biti samopouzdan na svim poljima.
Verovatno jeste, ali se retko dešava.
Primer: Ja na poslovnom planu imam samopouzdanje, ali kada sam otišla prvi put na ples nekoliko meseci nisam imala samopouzdanje jer mi je sve bilo nepoznato i korake nisam učila brzinom kojom sam želela. Vežbom sam izgradila samopouzdanje i na tom polju.
Kako god bilo, na kom god polju da imate manjak samopouzdanja, akcijom i vežbom se samopouzdanje može izgraditi.
Ali ako očekuješ da postaneš super čovek (čemu većina danas teži) koji nikada ne oseća nesigurnost, preispitivanje, strah, možeš do kraja života da juriš za tim idealom i budeš frustriran/a što ga ne dostižeš, a zapravo juriš za nerealnim očekivanjem.
Mislim da tu danas ljudi imaju veliki problem što očekuju od sebe da budu savršeni na svim poljima, da nemaju loše dane i nesigurnosti, da nikada nisu tužni, da su super zgodni, lepi, uspešni. Ona ljudska strana se ne prihvata. Tolerancija na lošije dane i neprijatne emocije je jako niska.
Nikada nećeš izgraditi samopouzdanje ako od sebe očekuješ savršenstvo. Ne postoji savršen čovek.
Lepo je težiti tome da budemo bolji, uspešniji, zdraviji, da lepše izgledamo itd, ali na tim stvarima ne sme da nam se zasniva lična vrednost.
Upravo zato perfekcionisti često prolaze kroz anksioznost i samopouzdanje im nije stabilno već varira u odnosu na postignuće.
Sada na primeru možeš videti kako da UTIŠAŠ glas UNUTRAŠNJEG KRITIČARA koji je stalno aktivan kod osoba koje imaju manjak samopouzdanja.
Kako utišati unutrašnjeg kritičara – filter pitanja na primeru
Filter pitanja – ovako postavljaj sebi pitanja kada se Unutrašnji Kritičar javi
“Opet si dozvolila sebi da…”
Nauči da ne kinjiš sebe za svoje greške, nauči lekciju i nastavi dalje. Nemamo kada da osuđujemo sebe i živimo okovani greškama iz prošlosti. Svi greše.
Filter pitanje bi bilo: “Okej, opet si dozvolila sebi i šta sad? Da li bi tako kinjila neku sebi dragu osobu zbog te iste stvari?”
“To ne sme da ti se događa”
Filter pitanje: “Okej, možda nije trebalo da se desi, ali desilo se i šta sada mogu? Da prihvatim ili da se opirem? Prihvatanjem olakšavam sebi. Idemo dalje.”
“Nisi trebala to da kažeš, to da uradiš”
Filter: “Možda nisam trebala, ali rekla sam, uradila sam, ako smatram da je nešto loše izviniću se i neću da ponavljam. Svi nekad pogrešimo.”
Ipak, mnogi koji imaju anksioznost sebe preispituju za sve što kažu ili urade, čak i kada ne rade ili ne govore ništa loše.
“Šta će pomisliti taj neko?”
Filter: Šta god da pomisli neko, on promišlja iz svog iskustva i svojih uverenja, to ne mora da ima bilo kakve veze sa mnom. Ono što je meni bitno jeste da sam u skladu sa sobom i svojim životnim vrednostima, da nikom ne činim zlo. Naravno da ne mogu svakom da se svidim. Neka misle šta god žele.
“Mislim da se to drugima ne dešava.”
Ljudska iskustva su zapravo prilično univerzalna. Kada radim sa klijentima čujem koliko misle da su jedini koji imaju neki problem, u stvari je sasvim suprotno. Puno sličnih priča, strahova i briga čujem. Svima bi bilo lakše kada bi pričali iskreno jer onda bismo znali da nismo sami i da nemamo samo mi problem.
Filter pitanje bi bilo: “Kako ja mogu da znam da se to drugima ne dešava? Da li je to 100% činjenica ili samo moje uverenje? Gde su dokazi? Koje bi realnije uverenje bilo?”
“To…(osećaj ili opsesivna misao) nije normalno, to ne sme da se pomisli…”
Za šta god sebi kažemo “to ne sme da se pomisli” mislićemo baš o tome. Jer mozak na taj način funkcioniše. Prihvati misao i nastavi dalje. “Imam misao da ….” umesto MISAO = JA. Nauči da ne poistovećuješ sebe sa svojim mislima.
“Drugi su bolji od mene.”
Naravno, biće uvek neko bolji od nas.
Filter pitanje: “Okej, ta osoba je bolja od mene u tome i tome, u čemu sam ja BOLJA od te osobe?”
“Nisi dovoljno dobra, lepa, sposobna, pametna, vredna, sposobna”
Filter pitanje: U odnosu na koga? Šta i kada je uopšte dovoljno? Da li onda kada ostvarimo sve nametnute standarde koji nam se plasiraju na svakom koraku, počev od reklama?
“Ako povisim ton, loša sam majka, ćerka, sestra..”
Svakom se nekada desi da povisi ton, ali je dobro da znamo svoje okidače i da se trudimo da što češće asertivno komuniciramo, kako ne bi dolazilo do te potrebe da stalno vičemo i da to postane način komunikacije.
Zašto je za samopouzdanje bitno upoznati sebe?
Kome inače verujemo?
Da li verujemo potpunim strancima ili ipak prvo moramo nekog da upoznamo da bi se poverenje izgradilo?
Ako ti sebe uporno lažeš, ako obećavaš pa ne ispuniš, ako pričaš da su ti nešto životne vrednosti, a onda se ponašaš potpuno suprotno od toga, da li možeš da veruješ sebi?
Da li možeš da uzdaš u sebe? Samo-POUZDANJE.
Ne baš?
Bitno je da poznaješ sebe, da znaš kako funkcionišeš, šta su ti okidači, šta ti poljulja samopouzdanje, koja su ti tipična ponašanja kada dođu neprijatne emocije, kakav način komunikacije imaš, šta ti oduzima energiju, šta te puni energijom itd.
Teško je da ovo otkrijemo sami jer sebe vidimo subjektivno. Ovo su stvari koje možemo da otkrijemo u roku od 3 razgovora. Ako želiš da zakažeš 1 na 1 razgovor sa mnom, možeš klikom na zeleno pisamce u donjem desnom uglu “Pošalji poruku”. Ostalo je još 4 termina za jun.
Kada znaš koji su okidači, možeš da prepoznaš kada se dešavaju i da odabereš svoju reakciju.
Ljudi koji ne znaju svoje okidače odmah reaguju. Samo im je trigerovana neka nesigurnost ili strah i reakcija se desila. I nastavila. I to viđamo svakodnevno.
Poznavanje okidača takođe dobro utiče na samopouzdanje jer možeš da veruješ svojim reakcijama.
Ako si konstantno reaktivan i impulsivan kako da veruješ sebi?
Održati svoju reč je takođe bitno. Pre svega, ona obećanja koja daješ sebi – da li ih ispunjavaš?
Da li ispuniš ono što obećaš drugom? Da li imaš integritet?
Da rezimiramo…
Velikim delom samopouzdanje zavisi od slike koju imaš o sebi. Samopouzdanje može da se izgradi i nije stabilno tokom života. Sa 18 godina možeš da pucaš od samopouzdanja, dok ti je sa 30 recimo samopouzdanje ravno nuli. Možda ne u vezi svih životnih oblasti. Nekada mora da se prođe kroz strah i neprijatnosti, da se izlažeš situacijama koje ti inače trigeruju manjak samopouzdanja kako bi se samopouzdanje ojačalo.
Bitno je da znaš koje su ti snage, slabosti, šta voliš kod sebe, šta ne, šta može da se “popravi”, da radiš na svojim snagama, umesto što se fokusiraš na slabosti.
Bez upoređivanja sa drugim ljudima.
Mišljenje drugih o tebi te ne definiše. Drugi ljudi gledaju iz svoje prizme, iz svog iskustva i svojih uverenja. Bitno je da ti znaš ko si i da izgradiš svoj unutrašnji osećaj za ličnu vrednost koji ne može biti poljuljan tuđim komentarima.
Iskazivanje svojih potreba, jasna komunikacija, asertivnost bez očekivanja da nam drugi čitaju misli je jako bitno kod izgradnje samopouzdanja.
Ako želite da poradite na svemu ovom, preporučujem da naručite Dnevnik Transformacije.
Ako želite da se prvo rešite strahova koji vas sputavaju da imate samopouzdanje preporučujem da naručite Priručnik o prevazilaženju anksioznosti.
Uskoro ističe akcija Dnevnik + Priručnik = 60e.
Ako želite da poručite, kliknite na zeleni oblačić u donjem desnom uglu “Pošalji poruku” (Viber, Whatsapp)
