Agorafobija nije samo strah od otvorenog prostora.
Suština agorafobije je u strahu od napada panike.
Kada ljudi pričaju o agorafobiji to uglavnom zvuči ovako:
“Osećam veliku uznemirenost kada sam u javnom prevozu, kada stojim u redu na kasi ili kada uđem u tržni centar prepun ljudi. Osećam paniku, preznojavanje i kao neku maglu u glavi, kao da nisam potpuno svestan sebe. Izbegavam takva mesta.”
“Nigde ne smem sama da idem. Uvek čekam muža ili drugaricu da idu sa mnom. Smem nekako do prodavnice, ali sam sve vreme u panici i žurim da se što pre vratim kući.”
“Ne volim nikakve gužve. Ako baš moram sa prijateljima da sednem negde da popijemo kafu trudim se da što bliže parkiram auto kako bih mogla da pobegnem što pre ako osetim da kreće napad panike.”
Najčešća karakteristika agorafobije jeste anksioznost izazvana boravljenjem daleko od kuće ili “sigurne osobe” – obično partnera, roditelja, prijatelja ili bilo koje osobe za koju ste vezani i imate poverenje. Potrebni su nam da se osećamo sigurno.
Frojdovo mišljenje je da se iza ovih strahova krije neurotski strah od sopstvenih nesvesnih infantilnih seksualnih impulsa, pre svega od egzibicionizma.
Uz dužno poštovanje čika Frojdu imam manje ekstremno objašnjenje agorafobije koje ću u ovom tekstu probati da vam približim.
Šta je agorafobija?
Kao što smo gore već rekli, suština agorafobije je u strahu od napada panike – uplašeni ste da ćete se naći u situaciji ili prostoriji iz koje je teško pobeći u trenutku kada vas napad panike uhvati ili da vam pomoć neće biti dostupna.
Da li je agorafobija opasna?
Nije ništa strašno, ali je neophodno da se tretira na vreme jer ako čekate da samo od sebe prođe može znatno da vam naruši kvalitet života – do te mere da su neki ljudi davali otkaze jer nisu smeli sami da odlaze do posla ili su potpuno ostajali vezani za kuću. Naravno, ovde je bitno odrediti da li postoji neka traumatska situacija koja je izazvala ovakve strahove jer možda nije u pitanju agorafobija.
U poslednje vreme ovo često čujem od žena koje imaju malu decu i istoriju napada panike:
“Plašim se da izađem sama sa decom bez muža, šta ako izađem sama sa decom i doživim napad panike, šta ako se oni uplaše, šta ako padnem i oni ne znaju kako da mi pomognu….”
Koliko god strašan osećaj bio u trenutku kada doživljavate napad panike ništa se strašno neće desiti – nećete pasti u nesvest, nećete izgubiti kontrolu nad sobom i decom, nećete poludeti i suštinski jedini koji je potreban da vam pomogne u tom trenutku ste vi sami. Da popijete malo vode, sednete na neku klupicu, dišete (dva jaka udaha kroz nos, jedan duuuug izdah kroz usta) i sačekate da prođe. Deca verovatno neće ni primetiti da se nešto dešava jer to je unutrašnji osećaj koji se spolja često uopšte ne vidi.
Problem postaje veći i jači onda kada vi krenete da izbegavate situacije koje vam izazivaju strah.
Dakle, u ovom slučaju majka koja uporno izbegava samostalni izlazak sa decom jer se plaši napada panike dobija kratkoročnu korist – osećaj olakšanja što je izbegla izlazak, ali na duže staze samo jača svoj problem i vremenom povećava broj situacija kojih se plaši. Recimo ako je u početku imala mali strah od izlaska do parka sa decom, izbegavanjem vremenom taj strah se prenosi i na odlazak do prodavnice, odlazak do vrtića, bioskopa itd….
Ako osećate da imate ovakve strahove javite se nekom stručnom licu već na samom početku jer što duže čekate to je kasnije teže da se strah iskoreni. Ne i nemoguće. Samo je potrebno više truda i vremena.
Sve ovo možete uporediti sa odlaskom kod zubara i karijesom.
Ako na vreme odete kod zubara karijes se lako rešava, ali ako uporno čekate zub se neće sam od sebe zalečiti, ignorisanjem neće nestati problem već će postati veći i teži za rešavanje.
Kako nastaje agorafobija?
Početak razvoja agorafobije vidim kao prirodan ljudski instinkt da izbegne opasnost.
Problem je što u ovom slučaju realna opasnost ne postoji ali “Kog zmija ujede i šarenog creva se plaši” ili “Ko se na mleko opeče i u jogurt duva.”
I to je sasvim normalna stvar.
Bitno je da shvatite da u ovom slučaju zaista ne postoji realna opasnost.
Postoji samo unutrašnja uznemirenost koja je jaka u trenutku.
Probaću ovo ovako da objasnim da vidite mehanizam nastanka i tok razvoja agorafobije.
Zamislite scenario gde se dete približilo šporetu i slučajno pipnulo vrelu ringlu. Opeklo se i iste sekunde pomerilo prst. Čak iako nije dovoljno odraslo da zna šta je šporet i šta je ringla i zašto je to vruće i zašto peče, zna da je to opasno, izaziva bol i uči da to više nikada ne radi. Ne mora niko spolja da mu kaže da to ne radi, njemu svakako više neće pasti na pamet da se približi šporetu i pipne ringlu.
Zašto?
Zato što je mozak fantastično skrojen da ima odličnu memoriju za beleženje opasnosti. Sve gde smo osetili strah ili bol mozak skladišti u folder “opasne situacije-izbegavati”
Dakle, ako ste jednom doživeli napad panike vaš mozak je tu jaku uznemirenost skladištio u folder “opasne situacije – izbegavati”.
Ako ste prvi put doživeli napad panike u tržnom centru mozak pravi asocijaciju – tržni centar – gužve – sve situacije gde ima puno ljudi = OPASNOST.
Kada mozak napravi takvu asocijaciju, IAKO VI ZNATE DA NEMA RAZLOGA DA SE PLAŠITE, mozak sam od sebe kreće sa automatskim negativnim mislima “Šta ako izađem i opet dobijem napad panike….šta ako sednem na kafu i uhvati me napad panike…šta ako uđem u bioskop i uhvati me napad panike i ne mogu da izađem…šta ako je tolika gužva da se uspaničim…”
Ne krivite svoj mozak u tom slučaju, samo želi da vas zaštiti i daće vam realan osećaj straha kad se izložite jer strahom pokušava da vas skloni od situacija koje smatra potencijalno opasnim.
Zato je na vama tu da jednostavno ignorišete strah.
Kada ga doživite deset puta u istoj situaciji, kada ste recimo 10 puta uznemireni u gužvi već jedanaesti put biće 80% lakše i vremenom će strah nestati.
ALI, ako poslušate automatske negativne misli, ako dopustite da vas strah spreči da se izložite tim situacijama, ili ako se izložite tri puta, pa sedam puta ne – vi ćete vremenom ozbiljno narušiti svoj kvalitet života jer to posle nije samo agorafobija već vremenom izbegavate mesta, ljude, možete razviti socijalnu fobiju, depresiju…
Agorafobija – lečenje
Uglavnom je tok ovakav – Ili ste nekada doživeli napad panike ili ste oduvek anksiozni (generalizovani anksiozni poremećaj), razvijate anticipatornu anksioznost (“šta ako se baš sad desi”), mozak je stvorio asocijacije kada vam se anksioznost uglavnom dešava (javni prevoz, tržni centar, redovi, gužve, kafići), kreće da vas zastrašuje i dobijate prirodni instinkt da izbegavate takve situacije.
Morate PROTIV tog instinkta što nije lako ali je NEOPHODNO!
Što više izbegavate, anksioznost je sve jača a negativne misli su sve upornije. Samo je potrebno preseći začarani krug u nekom momentu. Kao što bi hrčak jednostavno izašao iz točka i ne bi se više vrteo u krug.
Ono što je neophodno jačati, zajedno sa izlaganjem jeste samopouzdanje. Da znate da možete da verujete sebi i svom telu, da nećete pasti ako osetite da su vam se noge presekle od straha i da je normalno da se osećate uznemireno dok se izlažete i prevazilazite svoj strah. Pohvalite sebe uvek kad se izložite i cenite taj trud i hrabrost.
Zavisno od intenziteta i trajanja straha i toga koliko vas ometa u svakodnevnom funkcionisanju, nekada je neophodno u dogovoru sa psihijatrom (NE NA SVOJU RUKU) uključiti i farmakoterapiju i nema razloga da se od toga plašite sve dok radite na tome da se IZLAŽETE.
Predložila bih vam i da obavezno pišete svoje dnevne obaveze i brige na papir.
Mnogo je značajno da rasteretite malo mozak na taj način jer kao što je teško snaći se u sobi prepunoj haosa i razbacanih stvari tako je teško funkcionisati bez uznemirenosti ako milijardu stvari čuvate u glavi bez ikakvog redosleda. Stavljanjem na papir oslobađate prostor i pravite red.
Nadam se da vas je ovaj tekst malo ohrabrio. Niste ni svesni koliko ljudi se na dnevnoj bazi bori sa istim ovim strahovima, tako da podelite dalje jer sigurno može nekom da znači. 🙂
Ako imate bilo kakvih pitanja pišite mi na: jzivkovic069@gmail.com
Tekst koji ste pročitali je edukativnog karaktera i nije zamena za odlazak lekaru.
