Anksioznost – zašto se javlja, simptomi i lečenje

Ovaj tekst ti pišem iz dva ugla. Kao psiholog i kao neko ko je prošao kroz anksioznost i napade panike i družio se sa njima svakodnevno dve godine.

Tekst je edukativnog karaktera i nije zamena za odlazak lekaru.

Razumem kako se osećaš i biću iskrena, nisam na isti način razumela dok nisam sve to lično doživela. Tek tada sam shvatila u kojoj meri anksioznost može da uništi život.

Često ide zajedno sa depresijom i agorafobijom pa se život svede na izbegavanje života.

Za početak da razjasnimo pojmove.

Šta je anksioznost?

Anksioznost je odgovor organizma na opasnost. Može se javiti i kao posledica dugoročnog stresa ili preživljene traume.

Ima ulogu zaštite, ali kada se javlja i kada ne postoji opasnost, već je stalno tu može izuzetno negativno uticati na kvalitet života.

Zamisli da živiš u kući u kojoj je svakodnevno aktiviran alarm za opasnost. Koliko bi bilo nepodnošljivo. To bi bilo jedino što čuješ i jedino na šta možeš da se fokusiraš. Isto je kod anksioznosti. Postaje glavni fokus u životu.

Kada se čovek nađe u opasnosti, organizam kao na prekidaču aktivira sistem “bori se ili beži”.

Organizam ovako razmišlja: Ovaj čovek se nalazi u opasnosti, hajde da se udružimo da mu svi pomognemo.

Srce, mozak, mišići, endokrini sistem, sve se brzo udruži da nam što pre pritekne u pomoć.

Određeni sistemi se brzo gase, dok se drugi brzo pale. Kreativno i racionalno razmišljanje nam u trenutku opasnosti na primer nije bitno – gasi se. Kada se nađemo u opasnosti nema previše vremena za razmišljanje, reagujemo instinktivno.

Šta nam je potrebno?

Snaga, brzina i jak fokus na opasnost. Stiže nam velika količina adrenalina, srce počinje jako i ubrzano da lupa, osećamo da nam se svi mišići stežu, noge postaju snažnije, fokus je sužen – sve u službi zaštite tvog života.

Ali šta ako se ovako osećaš svakodnevno, iako opasnost ne postoji?

Više o tome možete čuti u ovom gostovanju:

Priručnik o anksioznosti

Napravila sam priručnik o anksioznosti. Više o tome možete pročitati na ovom linku.

Razlike između straha i anksioznosti

Kod straha obično postoji realna spoljašnja opasnost, dok je kod anksioznosti to strah koji često nema realne i prisutne razloge već dolazi iznutra.

To je lebdeći strah koji postoji negde u našoj zamišljenoj budućnosti i mislima “šta ako” koje su praćene najgorim mogućim scenarijima.

Uvek si na oprezu, jer “lakše” je brinuti i biti spreman ako se neki strašni scenario stvarno dogodi. Potpuno paradoksalno, briga za tebe ima ulogu sigurnosti i zaštite iako zbog te brige često ne možeš da se opustiš i živiš normalno.

Anksioznost koja nije povezana ni sa jednom posebnom situacijom, koja nastupa “iz vedra neba” naziva se generalizovana ili slobodno lebdeća anksioznost. U ovom tekstu fokus je na toj vrsti anksioznosti.

Kada postoji situacija, objekat, okruženje koje je izaziva, govorimo o situacionoj anksioznosti.

Primer: strah od bolesti

Ovde kao primer može biti bilo koji drugi strah, recimo strah od javnog prevoza ili neki strah koji tebe muči.

Bitno je primetiti intenzitet straha, trajanje straha i stepen izbegavanja.

Primer straha: Bojiš se odlaska kod lekara. Strah te je da si možda ozbiljno bolestan ali to ne poprima oblike katastrofe. Ne razrađuješ filmski scenario u svojoj glavi i bezbroj “šta ako” pitanja već odlaziš kod lekara. Strah te pokreće na akciju umesto da te parališe. Ako analize pokažu da je sve u redu, strah prolazi.

Primer anksioznosti: “Šta ako odem kod lekara i otkriju mi tumor? Boli me glava neprestano poslednjih nekoliko dana (guglaš naravno)… Toliko mi se povremeno zavrti u glavi da pomislim da ću pasti u nesvest. To ne sme nikako da mi se desi dok sam van kuće. Šta ako padnem negde nezgodno? Šta ako stvarno imam tumor i umrem? “

Konstantna briga i crne misli uz izbegavanje odlaska kod lekara. Strah te parališe da kreneš u akciju dok ti istovremeno utiče na kvalitet života.

Može se desiti da pređe u drugu krajnost, pa si non stop kod lekara. Doktor te nakon odrađenih svih mogućih analiza uverava da je sve u redu ali ti ne veruješ i nastavljaš da ideš od jednog do drugog lekara.

Primer situacione anksioznosti: Ne bojiš se potencijalno strašne dijagnoze, ne opterećuju te svakodnevno misli o tome. Plašiš se konkretno igle. Toliko se plašiš da ti srce lupa kao posle istrčanog maratona čim osetiš miris ordinacije. Anksioznost prolazi brzo po završetku opasnosti.

Primer fobije: Intenzitet straha od strašne bolesti ili od igle je toliko jak da prestaješ u potpunosti da ideš kod lekara.

Sada zamisli kako žive ljudi sa agorafobijom koja se kod mnogih u nekoj meri razvije kao posledica napada panike. Možda ne moraš da zamišljaš, možda već živiš s tim.

Suština agorafobije je strah od toga da ćeš se naći u situaciji iz koje je teško pobeći ako te panika uhvati. U početku se izbegavaju samo mesta i situacije za koje smatramo da mogu da nam izazovu napad panike, ali vremenom se lista mesta ili situacija koje se izbegavaju progresivno uvećava do te mere da osoba može osećati toliki strah da ne sme nigde sama da izađe što znatno može da naruši kvalitet života.

Kako da znaš da li imaš anksioznost?

Nije uvek jednostavno tačno odrediti da li je u pitanju anksioznost ili nešto sasvim drugo.

Mnogi provedu i više godina u ordinacijama lekara opšte prakse i lekara različitih specijalnosti, prolazeći kroz brojne dijagnostičke procedure pre nego što dospeju do psihijatra. Taman kad se dođe do pravog uzročnika problema, nastaje novi “problem”. Mnogima je i dan danas teško da prihvate da tegobe koje imaju zapravo dolaze “iz glave”.

Ovo nikako ne znači da možeš automatski sebi da dijagnostikuješ anksioznost bez odlaska lekaru i isključivanja ostalih medicinskih stanja.

Recimo hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi), kao i povećana aktivnost štitne žlezde – hipertireoza mogu davati iste simptome kao anksioznost. ZATO JE OBAVEZNO POSETITI LEKARA I ISKLJUČITI TE MOGUĆNOSTI.

Kada je vreme da potražiš pomoć?

Kada te anksioznost ometa u svakodnevnom funkcionisanju, kada krenu napadi panike ili kada se uz sve to pridruži i depresija – vreme je da se obratiš za pomoć.

Veruj mi, već nakon prvog razgovora osetićeš se mnogo bolje.

Punoća života koju sam osetila nakon izlaska iz anksioznosti je moj glavni pokretač da krenem sa pisanjem ovih tekstova.

Dobro se sećam kako sam bila sigurna da nikada neće proći i dobro se sećam koliko sam očajna bila zbog toga.

Zato želim da te ohrabrim da potražiš pomoć i želim da ti poručim da ne ODUSTAJEŠ i da ne misliš da će zauvek biti ovako kako ti je sada.

Život POSLE anksioznosti može biti mnogo lepši od onog PRE anksioznosti.

Potrebno je strpljenje i rad na uzrocima. NE samo konzumacija lekova, već rad na uzrocima. Anksioznost je samo posledica, uzrok je nešto ispod toga.

Nikada nemoj da očajavaš ako ne ide brzinom kojom ti želiš da ide.

Samo nastavi da ideš napred.

Možeš opet da živiš slobodno i uživaš u životu u svim njegovim bojama, ne samo u crno-belim nijansama i pokušajima da izbegneš opasnost dok u suštini izbegavaš život.

Naučiću te kako. Nastavi da čitaš i slobodno piši ako ti je potrebna pomoć.

Kako i zašto nastaje anksioznost?

Puno svakodnevnog stresa, gubitak dragih ljudi, bilo kakve veće životne promene i prekretnice, traume, ulazak u menopauzu, more informacija sa svih strana, previše loših vesti, prevelika doza neizvesnosti oko svega.

Razloga je danas bezbroj.

Svi smo mi ljudi, svi imamo svoje probleme i svakom je njegov problem najveći. Ono u čemu se ljudi razlikuju jeste kako se nose sa problemima i koliko veruju u svoje sposobnosti da probleme reše.

Anksioznost ima dve oštrice:

1. preuveličavanje rizika od opasnosti
2. omalovažavanje vlastite sposobnosti da se snađeš.

Razmisli malo, koliko veruješ u svoje sposobnosti?

Kada čovek izgubi veru on ima potrebu da sve kontroliše.

Potreba da sve kontrolišemo stvara i održava anksioznost.

Kada imaš veru znaš da su i najteži životni periodi tu da te nečemu nauče, da te ojačaju, da te preusmere sa pogrešnog puta.

Postoje ljudi koji kažu da su im najteže bolesti u životu bile najveći blagoslov. Ti ljudi nisu mazohisti. Mudri su. Znali su da čuju šta im bolest porčuje. Znali su da je to poziv za velike i nužne promene.

Tačke nikada ne možemo spojiti unapred i predvideti budućnost, koliko god da razmišljamo i krojimo budućnost u našim glavama, nikada ne možemo znati koje će se nepredviđene okolnosti desiti.

Tačke možemo spojiti samo unazad i to je dobro povremeno raditi.

Seti se kako su te upravo neki najteži životni periodi oblikovalili i približili tvojoj suštini.

Naš zadatak je da naučimo da posmatramo život kao put, umesto da svaku poteškoću gledamo kao konačno odredište.

Poteškoće su znakovi pored puta. Neki ljudi zauvek ostanu da sede pored znaka umesto da nastave put.

Da li si i ti među njima?

Simptomi anksioznosti

• osećaj nedostatka vazduha
• srčane palpitacije
• tremor ili drhtavica
• preznojavanje
• osećaj gušenja
• osećaj mučnine ili nelagode u stomaku
• utrnulost
• vrtoglavica i nestabilnost
• osećaj otuđenosti ili odvojenosti od samog sebe
• naleti vrućine ili jeze
• strah od smrti
• strah od ludila ili gubitka kontrole

Tako se možeš osećati konstantno.

Važno je razumeti da postoje mnoge situacije sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu u kojima je primereno, čak i poželjno reagovati određenom dozom anksioznosti.

Anksiozni poremećaj se razlikuje od “normalne” anksioznosti po:

• intenzitetu (npr. prerasta u napad panike),
• dužini trajanja (anksioznost koja traje mesecima umesto da prestane nakon što je stresna situacija prošla)
• prerasta u fobije i dovodi do izbegavanja

Kako izgleda napad panike?

Kada anksioznost preraste u panični napad to ume da prestraši čoveka. Strašan i dramatičan osećaj je vrlo sličan srčanom udaru.

Upravo zbog toga je bitno da ako imaš ovakve probleme NE daješ sam sebi dijagnozu jer nekada nije u pitanju panični napad, nekada stvarno može biti srčani problem taj koji stvara simptome napada panike.

Ako ti doktor utvrdi da je sa srcem sve u redu, ako je sa hormonima sve u redu, ako je nivo šećera u krvi u redu a ti i dalje imaš sledeće simptome verovatno se radi o napadima panike.

Napad panike – simptomi

Uglavnom isti kao kod anksioznosti ali mnogo intenzivniji.

Preskakanje srca, ubrzano lupanje, vrtoglavica, mučnina, nemogućnost fokusa, ruke koje trnu, celo telo se trese, u talasima ti prolazi jeza i preznojavanje. Kao da nemaš dovoljno vazduha u plućima. Ne možeš da udahneš lepo. Nekada osećaš bol u grudima, knedlu u grlu koja kao da planira da te uguši.

Ovo se može desiti iz čista mira. Često se dešava noću, dok toneš u san. Odjednom te probudi jako lupanje srca i panika kreće.

Strah od smrti je gotovo uvek prisutan.

Ne brini. Nećeš umreti. Nećeš poludeti. Nećeš doživeti srčani udar.

Niko nikada nije umro od napada panike.

Nećeš se osramotiti.

Veruj mi, mnogi oko tebe se isto tako osećaju ali se trude da prikriju i ne govore o tome.

Ovo dobro zapamti:

OD ANKSIOZNOSTI I PANIČNIH NAPADA SE NE BEŽI. IZBEGAVANJE SITUACIJA KOJE TI IZAZIVAJU ANKSIOZNOST JE SIGURAN NAČIN DA OJAČAŠ ANKSIOZNOST.

DOPUSTI DA PROĐE.

TO SU UGLAVNOM POTISNUTE EMOCIJE KOJE NA TAJ NAČIN TRAŽE IZLAZ.

JEDINO UZ TVOJE PRIHVATANJE UMESTO BEŽANJA JE MOGUĆE DA SE TAJ REZERVOAR NAKUPLJENIH EMOCIJA ISPRAZNI.

“Osećam se umorno nakon napada panike, da li je to normalno?”

Potpuno.

Ogromna količina energije prolazi kroz telo dok se panika odigrava. Zamisli količinu adrenalina koja ti je potrebna da se boriš ili pobegneš od lava. Ta količina adrenalina u tim trenucima prolazi kroz tvoje telo.

Čim napad prođe, količina adrenalina opada i ti se osećaš iscrpljeno i umorno. Mozak ne razlikuje da li je bežao od lava ili je samo prošao kroz napad panike, u svakom slučaju ulaže istu količinu energije da bi te zaštitio i ti si nakon napada panike jednako umoran kao da si se borio sa lavom ili bežao od njega.

Kako prekinuti napad panike i anksioznost?

1) Edukacija

Tako što se edukuješ o tome i prepoznaš kad ti se dešava. Mnogo je bitno.

2) Opuštanje

Obrati pažnju dok čitaš ove redove koliko su ti ramena u grču, koliko su ti čeoni deo i vilica stegnuti.

Stani za trenutak sa čitanjem, zažmuri, pokušaj da osetiš tenziju i opustiš te delove. Ostani bar dva minuta u tom promatranju i svesnom opuštanju. Probaj da se ne uspavaš. 🙂

Praktikuj ovo svakog dana, bar 10 minuta dnevno. Idealno pola sata.

Svaki put kada te uhvati anksioznost seti se ove vežbe i uradi je.

3) Kockice leda

Kada je napad panike u pitanju, čim osetiš da je krenuo, prvo osvesti da je krenuo i da nećeš umreti. Ako si u mogućnosti uzmi nekoliko kockica leda i drži ih. Prebacuj iz jedne u drugu ruku. Cilj je premeštanje pažnje. Probaj i javi da li ti je pomoglo.

4) Disanje

Disanje je takođe jako bitno. Dva brza i jaka udaha kroz nos, polako izdiši kroz usta. Izdah je duplo duži od udaha. Ako udišeš 5 sekundi, izdišeš 10 sekundi. Dok izdišeš zamisli balon u svom stomaku, zamisli kako se taj balon puni tvojim dahom.

Sam panični napad bi trebalo da potraje samo minut-dva.

Tvoje katastrofiranje ga znatno produžava. “Šta ako umrem, poludim, izgubim kontrolu” to je ono što produži panični napad na 15-20 minuta. Može trajati do pola sata ali postoje ljudi koji kažu da kod njih traje po sat vremena. U strahu su velike oči. 🙂

VAŽNO!

Probaj da što manje katastrofiraš u svakodnevnom životu.

Uhvati svaku “šta ako se desi to i to” misao. Primeti da je tu i prekini je. Zapitaj sebe kolika je procentualna mogućnost da ti se desi baš najgori mogući scenario. Seti se da ti upravo takve misli stvaraju problem.

Kada su ti razmišljanja CRNO BELA, kada idu iz krajnosti u krajnost znaj da je to iracionalno i da uglavnom nije tačno.

Misli nisu = realnost.

Probaj da nađeš neku sredinu, neku nijansu između. Razmisli na koje još načine možeš sagledati istu situaciju.

Da li je anksioznost nasledna?

Dokazi koje danas imamo govore u prilog tome da anksioznost može biti nasledna.

Studije koje su rađene na blizancima pokazuju da ukoliko jedan blizanac ima anksiozni poremećaj, verovatnoća da će i drugi razviti anksiozni poremećaj kreće se od 31 do 88%, u zavisnosti od studije.

Neko je po prirodi više osetljiv, neko manje i to se suštinski ne može promeniti. Ali se može razumeti šta se zapravo dešava u pozadini tvoje anksioznosti i može se uticati na to da se njen intenzitet smanji i da ti ona ne remeti kvalitet života.

Ne smemo bežati od emocija, ali ih možemo edukovati.

Dobro je zapitati se šta je to što se zapravo nasleđuje.

Da li se nasleđuje anksioznost i napad panike ili se nasleđuje opšti tip ličnosti i šema zaključivanja koji te čine podložnim za anksiozne poremećaje?

Nisu toliko problem situacije koje nas zadese u životu već šta mi mislimo o tim situacijama. Najčešće se šeme zaključivanja o životu, ljudima oko nas i nama samima stvaraju još u detinjstvu i nikada se ne dovedu u pitanje.

Razmisli sada šta je to u tebi, u tvom zaključivanju što te čini anksioznim? Isključi potpuno druge ljude iz priče “on/ona me čini anksioznim, deca me čine anksioznim, poslodavac me čini anksioznim” i fokusiraj se potpuno na to da odgovor nađeš U SEBI.

Slušamo kao mali kako je svet grozno mesto, kako uvek moramo biti na oprezu, kako je nešto strašno, preteško, užasno, nepodnošljivo, kako se nešto mora. Kako moramo da se odreknemo sebe zbog drugih, kako je sebično brinuti o sebi, kako moramo biti ono što drugi od nas očekuju, kako ne smemo da razočaramo.

Takva uverenja su kamen temeljac za panične napade i anksioznost.

Lečenje anksioznosti

Za panične i fobične poremećaje manjeg intenziteta i kraćeg trajanja obično je dovoljna samo psihoterapija. Najčešće i najefikasnije je da se lečenje anksioznih poremećaja sprovodi kombinacijom psihofarmaka i psihoterapijskih metoda.

Evo nekoliko osnovnih pravila:

1. Nikada ne uzimaj lekove na svoju ruku.
2. Obrati se stručnom licu. Nije sramota.
3. Ne pokušavaj da anksioznost lečiš alkoholom. Nije deo rešenja već deo problema. Alkohol je depresant. Pogoršaće situaciju iako će trenutno izgledati kao dobro rešenje.
4. Ako ti je doktor prepisao terapiju, ne prekidaj je onda kada ti misliš da ti više nije potrebna. Ako na taj način prekineš, možeš da pogoršaš stvari. Terapija se postepeno uvodi i postepeno prekida.
5. Bitno je da znaš da lekovi ne otklanjaju anksioznost zauvek. Oni su tu da olakšaju svakodnevno funkcionisanje i da saniraju posledicu. Bitno je da otkriješ uzrok. Uzrok se otkriva u razgovoru sa psihoterapeutom.
6. Ne izbegavaj situacije koje ti izazivaju anksioznost.
7. Smanji unos kofeina, nikotina, alkohola i slatkiša.

Da se prisetimo, prva i osnovna stvar za prevazilaženje anksioznosti jeste – PRIHVATANJE, NE BEŽANJE.

Što se duže opireš, anksioznost će biti upornija.

Onda dođeš do toga da se nerviraš što se nerviraš.

Nervoza zbog nervoze.

Strah od straha.

Pa kinjiš sebe što se tako osećaš.

Kako ti to zvuči?

Susretni se sa sobom.

Ne beži od drugih.

Probaj da usvojiš da ništa ne mora.

Da niko nije savršen pa ni ti.

Da ništa ti ne duguješ drugom, niti drugi duguju tebi.

Da se i najteže stvari prežive.

Da ne moraš da živiš po tuđim merilima niti drugi moraju po tvojim.

Da tvoja vrednost ne zavisi od toga šta drugi misle o tebi.

Da tvoja vrednost ne zavisi od toga koliko naporno radiš, koliko se žrtvuješ za druge i u kojoj meri sebe zanemaruješ.

Da ništa što ti se u životu desi nije nepodnošljivo.

Probaj da zameniš katastrofirajuće reči – “užasno, strašno, katastrofa, prestrašno” jednim – NEPRIJATNO.

Životne situacije imaju onoliku moć koliku im ti daš.

I zapamti:

Najveći problemi u životu skrivaju najveće šanse.

Da li je moguće zauvek izlečiti anksioznost?

Možeš smanjiti broj situacija u kojima se ona javlja, možeš umanjiti intenzitet reakcije ali ne možeš zauvek ukloniti anksioznost.

Ako je sada imaš svakodnevno, možeš je smanjiti na jednom u 6 meseci recimo.

Nekada ćeš tačno znati kada i zašto se anksioznost javila.

Nekada će se pojaviti bez razloga. Taman kada misliš da je konačno otišla – pojaviće se opet. Ti ćeš se verovatno osetiti tužno, razočarano u sebe.

Jer kako su svi oko tebe tako pribrani i opušteni a ti ne možeš da se izboriš sa sobom?

Normalno je da se vrati. Normalno je da dođe u talasima povremeno, pozdravi je prijateljski:

“Hej anksioznosti, evo tebe opet. Pa kako si, šta ima?”

Primeti je da je tu, prihvati da će se povremeno vraćati.

Razmisli da li postoji okidač? Da li se nešto desilo što te je uznemirilo? Koja su tvoja razmišljanja o tome što te je uznemirilo?

Bitno je da naučiš da pratiš tok svojih misli kada dođe do anksioznosti. Razmisli šta je izazvalo, zašto, o čemu su bile tvoje misli u tim trenucima i pre toga?

Ljudi koji ne znaju da kažu “NE” su skloniji pojavi anksioznosti?

Neću preterati ako kažem da 90% ljudi koji pate od anksioznosti ima ovaj problem. Ako i smognu snage da kažu NE, izjeda ih osećaj krivice ili imaju potrebu da svako NE dopune objašnjenjem i opravdanjem.

Anksiozost nekada dođe samo da ti pokaže da si u svom životu sebi na poslednjem mestu i da živiš da udovoljavaš drugima.

Tu je da bi zaštitila tvoje granice kada vidi da si ispražnjen dok i dalje daješ, daješ i daješ i tako u nedogled. Tu je da ti kaže:

„Dosta je! Stani! Pogledaj malo mene, saslušaj šta hoću da ti kažem! Moraš nešto imati i za sebe da bi dao drugima.”

Vreme je da se ispitaju prioriteti.

Nije sebično dati prvo sebi, nužno je. Da bi odnosi koje imaš sa drugima bili zasnovani na kvalitetu a ne na dam ti – daš mi.

Kada daješ sve od sebe i kad nemaš više šta, osećaš da ti drugi duguju. Ljutiš se na njih bez razloga.

Svojim činjenjem i dobrotom stvaraš toksične odnose koji guše i tebe i sve oko tebe.

Ovo važi u svim relacijama – roditeljskim, prijateljskim, partnerskim, poslovnim.

Domaći zadatak

Uzmi svesku i napiši nekoliko strana o vezi između tebe i anksioznosti. Pitaj je što je tu. Šta ti prvo padne na pamet da je razlog tvoje anksioznosti- to zapiši. Razmisli o tome i nastavi da pišeš. Tu ti se kriju odgovori.

Ako ti se ovaj tekst dopao podeli ga.

Ako imaš bilo kakvih pitanja slobodno piši.

Nisam želela da ovaj tekst preopteretim svojim iskustvom, ako želiš da znaš kako sam ja prošla kroz 730 dana svakodnevne anksioznosti i kako sam je “izlečila”ostavi mejl i rado ću ti poslati svoju priču.

• WordPress
• Facebook
• Instagram

PRIRUČNIK O PREVAZILAŽENJU ANKSIOZNOSTI

Na osnovu svog iskustva i iskustva mojih klijenata napravila sam priručnik o anksioznosti.

Više o tome možete saznati klikom na OVAJ LINK.