Verujem da naslov nije prijatan ali nema prostora za ulepšavanje.
Anksioznost jeste nasledna.
Genetika ne igra glavnu ulogu već pre svega poruke koje vaše dete čuje i vidi kroz vaše ponašanje i porodičnu dinamiku.
Ono što je bitno jeste da shvatite kako ste VI naučili da budete anksiozni, kako vaše mame, tate, bake, deke i kako vi možete preneti anksioznost na svoje dete, ono na svoje itd. Anksioznost se češće javlja kod žena pa je češća pojava da ide po ženskoj liniji.
Neko mora preseći začarani krug i verovatno biti proglašen crnom ovcom u porodici.
Nema veze, prihvatite tu ulogu i gledajte širu sliku.
Često vas najbliži neće razumeti. Neće razumeti zašto imate problem i zašto uopšte želite da se menjate.
Većina nema podršku na ovom putu.
Pošto se u ovom tekstu bavimo porodičnom dinamikom, odmah na početku želim da napomenem – ne krivite svoje roditelje. Čak iako zaista imate razloga za to. Praštanje oslobađa.
Ako ste vi anksiozni roditelj – ne krivite sebe. Niste krivi i nije nerešivo.
Hajde da pronađemo korene i biće mnogo lakše da uradite nešto povodom toga.
Probajte da razumete zašto su vaši roditelji takvi kakvi su ili kakvi su bili, šta je njih oblikovalo?
Da li su na primer njihovi roditelji preživli ratove, izgubili nekog pa postali preplašeni od gubitka? Da li ih je ta preplašenost oblikovala tako da se emotivno zalede ili su možda postali preterano zaštitnički nastrojeni, da li su se odali alkoholu jer su to videli kao jedini izlaz?
Kako je to moglo da utiče na vaše roditelje?
Disfunkcionalni obrasci mogu trajati generacijama sve dok neko od članova ne zastane i zapita se – čemu takve poruke? Da li uz njih rastem kao ličnost ili me sputavaju? Da li zbog njih imam potrebu da se sabotiram kako bih ostao lojalan porodičnoj istoriji?
Čestitam ako ste se zapitali oko ovih stvari i ako vam one smetaju. Uviđate disfunkcionalni obrazac iako još možda niste svesni zašto je tu i kako se odvija.
Razmislite uz koje poruke i u kakvoj porodičnoj klimi su rasli vaši roditelji.
Tada će vam biti mnogo lakše da shvatite neke stvari.
Uvek probajte da vidite širu sliku. Ne možemo suditi pojedincu bez uvida o društvenoj situaciji vremena u kom je odrastao, bez uvida o tome kako se snalazio da preživi i održava porodicu.
Ne možemo zanemariti uticaj ratova, hiperinflacije i stalnu strepnju. Svako vreme ima svoje teške periode.
Sve to je oblikovalo vaše pretke. Oni su dalje oblikovali vas. Uglavnom najbolje što su umeli.
Porodična dinamika i anksioznost
1) Alkoholičar u porodici
Ono što sam primetila u praksi jeste da su to često ljudi koji su imali ili imaju oca koji ima problem sa alkoholom.
U najtežim slučajevima, to su ljudi koji su gledali a neretko i doživljavali porodično nasilje.
Kako psihičko, tako i fizičko.
Naučili su da žive u stalnom strahu. Čak i kada nije bilo prisutno nasilje, kada neko od roditelja preterano konzumira alkohol – to ostavlja posledice.
Zato se kaže – alkoholizam nije bolest pojedinca već bolest cele porodice. Ovo važi za sve psihoaktivne supstance.
Mnogi su u periodu detinjstva to znali da potisnu, ali onda dođe trenutak da sve što se skupljalo godinama kreće da izlazi napolje. Uglavnom u vidu paničnog napada i/ili anksioznosti koja je stalno prisutna.
Ti ljudi često u sebi nose neki nejasan osećaj krivice i ne dozvoljavaju sebi da se opuste i budu srećni. Krivica može biti nešto što oni ne osećaju svesno kao krivicu već kao osećaj melanholije kada bi trebalo da budu srećni.
2) Previše zaštitnički nastrojeni roditelji – uglavnom majke
“Nemoj to da radiš – povredićeš se.”
“Ne penji se tu – pašćeš”
“Ne diraj tog psa – uješće te.”
“Nemoj ti – mama će”
“Bolje nemoj.”
“Šta ako se to i to desi?”
“Ljudi su zli, nemoj da veruješ nikome”
Sada ćete verovatno pomisliti – pa ovo je samo deo vaspitanja i briga. Da, slažem se.
Postaje problematično onda kada deca prerastu te poruke a vi i dalje nastavljate da ukazujete na razne opasnosti i “šta ako” mogućnosti, radite stvari umesto njih, pričate “bolje nemoj” i svojim strahom ih odgovarate od njihovih namera da izađu iz svoje sigurne zone iza koje ih zapravo čeka pravi rast.
Na taj način uskraćujete detetu mogućnost da nekada uči na svojim greškama, nema poverenja u sebe i svoje sposobnosti i i sklanja se od svega i svačega jer svuda sluti neku opasnost.
Ove poruke ne morate čak ni pričati naglas i direktno.
Dovoljno je da dete vidi vaše strahove, strepnje i izbegavajuća ponašanja. Izbegavajuće ponašanje se takođe uči. Tako deca koja nemaju anksiozne roditelje idu kroz život sigurnija u sebe i svoje sposobnosti, nemaju problem da uđu u nove situacije jer imaju dovoljno samopouzdanja da veruju da će uspeti da se snađu.
Anksioznim ljudima je to teško. Ne vole promene, čak ih i najmanje promene u organizaciji dana mogu poremetiti.
Suština kod anksioznih ljudi je manjak vere u sebe i svoje mogućnosti i preuveličavanje rizika od opasnosti.
Ljudi koji imaju problem sa anksioznošću imaju slabu toleranciju na neizvesnost, vole da budu spremni i da ih situacije ne zadese nespremne. Što više vremena za organizaciju i promišljanje svih mogućih scenarija – to bolje. Međutim, problem je što se u većini slučajeva nakon detaljne analize često dođe do zaključka BOLJE NE jer se u analizi pojavi bezbroj ŠTA AKO scenarija.
Sve to dete vidi i uči. Umesto da odluke u životu donosi iz položaja vere u sebe donosi ih ili ne donosi iz straha.
Prva stvar koju možete uraditi jeste da na dnevnoj bazi sebi postavljate pitanje “Da li sada ovo radim ili ne radim zbog straha?”
Sve na šta dobijete odgovor – Da, plašim se i zato izbegavam – potrudite se da ipak uradite. Naravno, ovo ne važi za situacije koje su realno opasne, već za situacije za koje znate da su bezopasne ali iz nekog razloga vama stvaraju strah.
“Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, nego pobeda nad njim. Hrabar čovek nije onaj koji se ne oseća uplašeno, nego onaj koji nadvlada taj strah.” Nelson Mandela
3) Stalno prisutna briga i loše raspoloženje u porodici
Ovo može biti iz bilo kog razloga- bolest nekog od članova porodice, loša ekonomska situacija, neizvesno stambeno pitanje..Neke stvari jednostavno ne možemo da kontrolišemo. Ono što možemo jeste da izaberemo kako ćemo reagovati na njih. Bar se potrudite da oko minornih, svakodnevnih stvari ne pravite previše drame.
4) Roditelji perfekcionisti
Kada dete oseti da ima ljubav i pažnju roditelja samo kada je mirno, ćutljivo, ima najbolje ocene ili najbolje uspehe u sportu ono počinje da smatra da se njegova vrednost zasniva na tome. Pokušava ceo život da udovoljava drugima, da se svidi drugima, da sve radi perfektno što je odlična podloga za pojavu anksioznosti.
O tome sam vam već pisala. Ako vas zanima pročitajte ovde.
Dakle, to da li ćete raditi na sebi i svojim strahovima nije samo stvar izbora već i stvar odgovornosti ako imate ili planirate da imate decu a ne želite da svoje strahove prenosite na njih.
Naučite da postavljate granice bez osećaja krivice i naučite decu da to isto rade. Ko nema svoje granice ne može da poštuje ni tuđe. Ko nema svoje granice dozvoliće da ga drugi gaze što verujem da ne želite ni sebi ni svojoj deci.
Ovaj put nije lak ali je vredan. Ne samo za vas nego i za vašu decu, njihovu decu i sve naredne generacije.
Ako ste na ovom putu želim da vam kažem da radite ogromnu stvar i budite ponosni na sebe zbog toga! 🙂
Ako želite da pročitate celo istraživanje koje se bavi ovom temom kliknite ovde.
Ako smatrate da je tekst koristan – podelite. 🙂
Dnevnik transformacije
Ako želite da menjate svoja uverenja i da živite život u skladu sa svojim potencijalima, a ne ograničeni strahom preporučujem vam da naručite Dnevnik Transformacije za koji sam sigurna da će vam pomoći ako mu se iskreno posvetite.
Teme dnevnika su:
– Rad sa Unutrašnjim Detetom (nisam volela ovu vežbu dok je nisam shvatila, danas verujem da mi je ona najviše pomogla)
– Samopouzdanje i otkrivanje lične vrednosti
– Kako nastaju uverenja
– Otkrivanje uverenja
– Otklanjanje uverenja koja nas blokiraju
– Uporedna vežba – ti sada i ti u budućnosti
– Postavljanje ciljeva
– Vežbe zahvalnosti
Ono što je neophodno jeste da zaista želite da radite na sebi i da date sebi vremena za ove vežbe, ne da ih uradite brzinski kolko da ih odradite već da se zaista iskreno posvetite.
Otprilike je potrebno 1-3 meseca da uradite sve vežbe i da se slegnu novi uvidi.
Ako tražite neko brzinsko rešenje ovaj dnevnik nije za vas.
Pišite mi na jzivkovic069@gmail.com za više informacija.
