Perfekcionizam – podloga za anksioznost, hronično nezadovoljstvo i neuspeh

Tekst o perfekcionizmu piše vam perfekcionista koji već 2 nedelje kasni sa temom u želji da je napiše perfektno.

Tekst pišem u dva noću, nakon odluke da konačno kažem stop istraživanju koje nema kraja.

Paraliza analizom – to je veliki problem skoro svih perfekcionista.

Uvek nedostaje JOŠ nešto.

U ovom slučaju JOŠ neka informacija, JOŠ neko istraživanje, JOŠ neka knjiga da ova tema bude zaokružena.

Daću vam i stručni deo ali pre toga želim da vas uvedem u temu kroz svoje iskustvo i razmišljanja.

Ako želite da preskočite moja razmišljanja, skoknite odmah na deo teksta Zdrav i Nezdrav perfekcionizam.

Upoznala sam vas već sa svojom anksioznošću koja je bila prisutna nekoliko godina svakodnevno.

Dve godine kasnije shvatila sam šta joj je bio osnovni gradivni element- moja želja da budem savršena, nepogrešiva, uvek i u svemu ispravna, da ne sme da postoji stvar koju ne znam.

Perfekcionista.

Odlaganje svega i svačega kako bih bila dovoljno spremna da nešto uradim savršeno.

Naravno, većina započetih stvari je ostavljena na pola jer nikada nije bilo dovoljno savršeno po mojim kriterijumima i lako bih izgubila volju.

Odlično je da znate da je odlaganje druga strana tog istog novčića i umesto da vas perfekcionizam gura napred vi zapravo stagnirate ili idete nazad. Previše vremena i energije gubite u nastojanju da budete savršeni.

Perfekcionizam mnogi navode kao nešto dobro (i ja sam pre) ali to je zapravo jedan rigidan način razmišljanja, jedan večito nesrećan život jer nikada nisi dovoljno dobar, jedno beskrajno takmičenje sa samim sobom. Koliko god da ostvariš – nije dovoljno dobro.

Ne znam da li je gore takmičiti se sam sa sobom ili sa drugima.

Moj PROTIVNIK je uvek bio u ogledalu.

Da, protivnik je prava reč jer dok se trudiš da budeš savršen u svakom smislu ti zapravo nisi sposoban da voliš sebe. Uvek ima neki uslov.

Nedostižan uslov.

Ne prihvataš sebe suštinski već i za sebe imaš neku masku savršenstva koje pokušavaš da postaneš dostojan.

MENTALNA FLEKSIBILNOST JE NAJBITNIJA ZA MENTALNO ZDRAVLJE!

NIKO NIJE SAVRŠEN I ŠTO PRE ODUSTANEŠ OD TE MAZOHISTIČKE, IRACIONALNE IDEJE TO BOLJE ZA TEBE.

Naravno, lepo je težiti tome da budete svakog dana sve bolji, potpuno je u redu težiti tome da nešto što bolje uradiš, sa te strane je super biti perfekcionista ali nije u redu da sebe ne umeš da nagradiš, da ne umeš da odmoriš, da ne umeš da ceniš svoje male uspehe.

Nije u redu da to postane ZAHTEV I USLOV ZA SREĆU.

Većina ljudi sa kojima sam radila a koji su se javili zbog paničnih napada i anksioznosti imaju jednu zajedničku crtu – PERFEKCIONIZAM. Preterano kritički nastrojeni prema sebi. Uglavnom više prema sebi nego prema drugima.

Osećaju čak i krivicu što se ne osećaju dobro.

POTPUNO je OKEJ ne osećati se uvek dobro, ne biti uvek savršen i lažno nasmejan.

Potpuno je OKEJ da nekada izgubimo kontrolu nad nekim stvarima.

Ništa ne možemo da kontrolišemo, možemo da planiramo ali ne i da kontrolišemo.

Život u mislima u budućnosti sa izraženom potrebom za kontrolom i preteranom samokontrolom je savršen recept za pojavu anksioznosti.

Čemu tolika težnja za savršenstvom? Da nam se dive ljudi koje i ne poznajemo? Da nam se divi rodbina, drugari iz osnovne, srednje, faksa? Komšije?

Da slikamo savršeno spremljenu pogaču, tortu, sarmu, da poziramo pored toga super zgodni jer smo sve to spremili samo za sliku, ne i za jelo? Jer jede se samo hrana uz koju postaješ i ostaješ fit…u savršenoj garderobi sa savršenim osmehom u savršeno urednom domu uz savršenog muža ili ženu i savršenu decu?

Deca naravno moraju biti odlikaši. Pa taman posla da ne budu…

Iz nekog razloga upravo pevušim Balaševića – Nikad kao Bane…Kao Bane, vredni mrav, poslušan i učtiv sav…

Gde je tu život?

Gde je tu sreća?

Savršenstvo je tu ali koliko energije, truda i života ste uložili za savršenu sliku i da li ste zbog toga srećni ili ipak ne?

Da li sebe poznajete uopšte istinski ili ceo život jurite da ostvarite tuđa očekivanja i ideale?

Meni lično savršenstvo kod drugih nikada nije bilo ni na koji način privlačno i nemam pojma što sam tome toliko težila kada sam ja u pitanju.

U jednom trenutku, kada mi je anksioznost već dosadila, došla sam do oslobađajućeg shvatanja da ništa od toga nije bitno.

Da nikada u istoriji čovečanstva nije živeo savršen čovek. Da nikada i neće.

I da taj prvi savršeni na planeti svakako neću biti ja.

Nećeš ni ti.

Kako sam to shvatila tako je i anksioznost nestala. Samo sam malo po malo shvatila da je više nema. Sve dok sam se trudila da živim po tuđim savršenim merilima i standardima bila je konstantno tu.

Roditelji perfekcionisti – pažnja.

Ako ovo čita neko ko je roditelj – ne upoređujte svoju decu sa drugom decom.

Tražite u čemu su autentični i negujte to.

Oni se sada u vreme društvenih mreža već sasvim dovoljno međusobno upoređuju.

Ko kako izgleda, ko kakav telefon ima, ko šta nosi… Bar vi ih prihvatite kao ličnost u ovom površnom svetu. Verujte, mnogo je bitno za njihovo mentalno zdravlje u budućnosti.

Ne vrednujte njihovu ličnost na osnovu ocena. Posle dođe dan kada shvatite da svoje dete uopšte i ne poznajete jer vam je bilo bitnije kakav je đak nego kakav je čovek. Bilo je bitnije kako izgleda drugima nego prihvatanje da je individua za sebe sa svojim vrlinama i manama.

Još tužnije je što tako dete poraste u čoveka koji ne prihvata samog sebe, koji ne zna ni sam ko je, šta je i koje su NJEGOVE istinske težnje.

Još u osnovnoj školi dete na osnovu svojih ocena i komentara određuje da li je “glup” ili pametan i čemu sme da teži u životu. Stvara sliku o sebi na osnovu mišljenja i komentara koji dolaze spolja i određuje koliko može ili ne može. Koliko je sposoban ili nije.

Iskreno verujem da je svako od nas genije u nečemu. Sve u šta uložiš trud, vreme, energiju i ljubav može da postane tvoja zona genijalnosti.

Toliko je talentovane dece koja nikada ne pokažu svoj talenat jer su eto imala loše ocene iz matematike i zaključili su da nisu oni pametni kao njihovi vršnjaci sa boljim ocenama.

Generalno, mislim da bi super bilo da ocene uopšte ne postoje. Mislim da motiv postignuća može i na neki drugi, zdraviji način da se neguje.

Već tada u osnovnoj školi imamo decu koja iz tog subjektivnog osećaja nemoći odlaze u bunt i delikvenciju ili onu koja se izoluju i stvaraju svoj svet što se kasnije može razviti u osećaj nepripadanja, neprilagođenost i socijalnu anksioznost. Nije nužno ni jedno ni drugo ali su pogodni uslovi. Ovo je jako gruba podela i puno je faktora koji utiču na to.

Upravo priče iz tog perioda slušam od odraslih ljudi sa kojima radim.

Mnogima je strašno teško da poveruju da su VREDNI IAKO NISU SAVRŠENI.

Teško im je da shvate da pohvale njihovih roditelja koje su izostale kada su bili mali ne definišu njih kao vredne ili bezvredne ličnosti. Da nisu neki “čudaci” kako sebe često znaju da nazovu. Da je sasvim u redu NE BITI SAVRŠEN. Da je sasvim U REDU biti nekad anksiozan. Da nije sramota i nisi gubitnik ako se nekada osećaš uznemireno.

Sada da se vratim malo na neki formalniji stil pisanja, oslobođen mog mišljenja.

Ako ne verujete mom iskustvu, evo šta kažu naučni radovi o perfekcionizmu (ima ih puno na internetu, ovo je samo rezime jednog)

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0191886996002747

Zdrav i nezdrav perfekcionizam

Mislim da je sada dobar trenutak da napravimo razliku između zdravog i nezdravog perfekcionizma, mada je kroz tekst to već prilično jasno.

Abraham Maslov kaže da je sklonost ka perfekciji odlika zdrave ličnosti. Ali ipak, postoji razlika između zdravog perfekcionizma i nezdravog.

Zdrav perfekcionizam

Zdrav perfekcionizam je želja da budete među boljima, da težite petici umesto jedinici, da vas pohvale motivišu i raduju ali da je podnošljivo iako ništa od toga nije tako. Da se vaš identitet ne zasniva na postignućima već na vama kao ličnosti nezavisno od toga da li ste u nečemu najbolji i savršeni ili ne.

Nezdrav perfekcionizam

Nezdrav perfekcionizam odlikuje se time da osoba svoju vrednost percipira kroz svoja dostignuća. Kada nije sve savršeno ona sebe smatra bezvrednom i nesrećna je. Neprestano je frustrirana i ljuta na sebe što ne dostiže postavljene standarde. Sklona je upadanju u depresivna raspoloženja kada u nečemu nije najbolja. Večito je opsednuta i najmanjim detaljima kako bi sve bilo savršeno. Nema stabilan doživljaj sebe već se to menja u skladu sa time koliko je uspela da dostigne svoje ideale. Bazično ima lošu sliku o sebi i ukorenjena negativna uverenja koja se ne menjaju tako lako. Sve je ovo odlična podloga na razne neuroze, za opsesivno kompulzivne poremećaje, anksioznost, panične napade, za opšte nezadovoljstvo na svim životnim poljima pa i za pojavu kliničke depresije.

Osnovna potreba u pozadini jeste potreba za prihvatanjem i da se izbegne kritika i osećaj sramote koju ta kritika izaziva.

Pored svega ovog moguće je da imate problem nervoznih creva, migrene, visok krvni pritisak, čir, nesanicu, umor, srčane aritmije, da ste gojazni, da osećate bol u leđima i brojne druge fizičke tegobe.

Perfekcionizam vas često može potpuno zalediti tako da vi uopšte ne preuzimate akciju ka svom savršenom cilju jer ste paralisani razmišljanjima da nećete moći nešto savršeno da uradite. Često se možete osećati kao gubitnik zbog toga i tada u sebi već imate ozbiljan konflikt i jaz između željenog perfektnog sebe i realne situacije.

Takav konflikt je odličan za pojavu anksioznosti.

Mnogi perfekcionisti žive u stanju hronične razdražljivosti i neprijateljstva. To je A tip ličnosti.

A tip ličnosti se ljuti na svakog ko ga nadmaši ili stane na put njegovim ambicijama.

Ako sam sebi staje na put ljuti se na sebe pa je stalno prisutan i osećaj krivice i posramljenosti.

Upravo iz svih navedenih razloga, nezdrav perfekcionizam će vam pre doslovno uništiti život nego što ćete uz njega nešto postići.

MENTALNA FLEKSIBILNOST JE OSNOVA ZA MENTALNO ZDRAVLJE. Ponoviću ovo vrlo rado još 100 puta.

U ovom slučaju to bi zvučalo ovako:

“Bilo bi lepo da bude sve savršeno, ali ako nije to je okej.” kao i “Bolje završeno nego savršeno.”

Domaći zadatak:

Razmislite u kojim životnim segmentima osećate da vas perfekcionizam parališe.

Lezite, zatvorite oči i razmislite šta bi moglo najgore da se desi ako u toj oblasti ipak ne budete savršeni?

Pratite osećaj u telu, pratite misli. Pratite koje vas misli uznemiravaju.

Kakvo mišljenje imate o sebi ako niste savršeni?

Razmislite, kakvo bi mišljenje o vama imali vama dragi ljudi ako oni uvide da vi niste savršeni?

Da li bi se razočarali?

Razmislite o svemu tome a onda ustanite i zapišite sve.

Probajte. Bićete oduševljeni koliko novih odgovora možete dobiti kroz pisanje.

Šerujte tekst ako smatrate korisnim.

Ako imate bilo kakvih pitanja pišite mi na mejl: jzivkovic069@gmail.com