Reči jedne gospođe (gospođa je dala dozvolu da se priča anonimno podeli)
“Oduvek sam bila veliki tremaroš, još od osnovne škole. Sećam se da mi je srce ubrzano lupalo i da su mi se znojili dlanovi uvek kada me učiteljica prozove. U momentu bih zaboravila i kako se zovem.
To me je pratilo i kasnije kroz život. Brinem šta drugi misle o meni, ne mogu da se opustim, stalno sam u grču. Znam da je glupo što tako razmišljam ali jače je od mene.
Međutim, ništa od toga mi nije predstavljalo toliki problem do skoro.
Problem kreće pre godinu dana kada sam doživela prvi napad panike. Bilo je strašno.
Non-stop brinem oko svega.
Kada sam otišla kod lekara dobila sam dijagnozu generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) i od tada kreće pakao.
(Suze)
…Pre sam umela da uznemirenost pripišem promeni vremena, lošem danu, dok sada po ceo dan osluškujem kako mi lupa srce, da li ću baš u tom trenutku doživeti napad panike, šta ako padnem negde, šta ako skroz poludim, šta ako umrem. Mnogo je bolje bilo dok nisam ni znala šta mi je.
Želim što pre da se rešim ove bolesti i da živim kao svi normalni ljudi.
Videla sam da ste i vi imali sličan problem, kažite mi kako ste ga rešili i da li ovo ikada prolazi?”
SADA ČITAJTE PAŽLJIVO!
Anksioznost postaje problem onda kada je vi nazovete problemom.
Osećaj jeste grozan, ne umišljate i ni na koji način ne želim da je banalizujem, ali je bitno da znate da svojim mislima možete da utičete na to da problem postane veći.
I sve veći što više katastrofirate. Katastrofiranje je inače tipično za ljude koji imaju problem sa anksioznošću.
Vidite to kroz banalni primer:
Kada je 40 stepeni, svima je vrućina, posebno ljudima koji su fokusirani na to da je vrućina i da ne mogu to da izdrže. Kada misli fokusiramo na nešto – to postaje jače.
Zamislite sada dok čitate kako vam je mnogo vrućina. Fokusirajte se na tu misao i primetićete da vam je duplo toplije nego pre nego što ste se fokusirali na to da je vrućina. Onda zamislite ljude koji rade na skari npr ili na gradilištu po istoj toj temperaturi. I njima je vrućina samo im to nije u fokusu.
Setite se placebo efekta. Mozak veruje u ono u šta ga vi ubedite.
Kada uzmete lupu i pogledate mrvicu hleba, ona odjednom postaje veća jer je pod lupom. Kada sklonite lupu, mrvica hleba je opet mala. Simptomi vam takođe postaju jači i veći kada su pod vašom mentalnom lupom, odnosno kada su vam u fokusu.
Anksioznost postaje problem i prelazi u to što se naziva generalizovanim anksioznim poremećajem onda kada svoj život krenete da živite OKO problema, kada vam problem zvan Anksioznost postane centralna tema u životu.
Od SVAKOG klijenta sam čula isto “Ja znam sve o anksioznosti, pročitao/la sam sve knjige koje postoje, poslušao/la svaki video, znam sve u teoriji” …ali onda u praksi – ništa se ne primeni nego se nastavlja sa osluškivanjem simptoma i izbegavanjem situacija koje su potencijalno neprijatne, nastavlja se sa čitanjem i traži magična formula za prevazilaženje.
Nema magične formule. Ima samo prihvatanja, izlaganja i traženja šta je ISPOD te anksioznosti.
Uvek je nešto ispod i tu je zapravo potrebno raditi. Nekada je to samo poziv na promene.
Dobili ste dijagnozu i šta sad?
Posebno želim da ukažem na to da ako dobijete dijagnozu GAP-a ili bilo kog drugog poremećaja koji ima veze sa anksioznošću, specifičnim fobijama i napadima panike – vi niste poremećeni i niste ludi!
Pre bih rekla da je to danas sasvim normalno stanje kroz koje svako prođe u nekom periodu života.
Dovoljno je da vam kažem da su studije pokazale da su danas deca u većoj meri anksiozna od dece koja su vođena kao psihijatrijski pacijenti 1950. godine. I trend ne ide silaznom putanjom. Naprotiv.
Više o tome možete pročitati na sledećem linku: https://www.apa.org/news/press/releases/2000/12/anxiety
Dakle, lestvica se pomera. Mi kolektivno nismo na dobrom mestu. Planeta trpi, priroda trpi, kolektivna svest je daleko od one koja bi se nazvala poželjnom pa nije realno očekivati da smo na individualnom planu bolje.
Ipak, odatle kreću sve promene.
Veliki je problem što ljudi po dobijanju dijagnoze krenu da stigmatizuju sami sebe i stvaraju sebi identitet osobe koja ima poremećaj. Kreću da se ponašaju u skladu sa tim. Razmišljaju u skladu sa tim i to utiče na njihovo samopouzdanje i samopoštovanje.
Povlače se i njihov problem postaje još jači.
Misle da su svi drugi “normalni” i da samo oni imaju problem.
Sada ću vas podsetiti na jednu istinu “Nema zdravih, ima samo nepregledanih.”
Ako uzmete knjigu iz psihopatologije, sasvim je sigurno da ćete se naći u nekom od poremećaja, možda i u više njih.
Periodi života kada je sasvim normalno da osećate anksioznost
Postoje razvojne anksioznosti koje su sasvim normalan, sastavni deo života.
Da li mislite da je prirodno da se osoba koja godinama ne može da nađe posao ili radi za minimalac ne oseća povremeno anksiozno?
Da li mislite da je prirodno da se osoba koja ima bračnu krizu ne oseća anksiozno?
To su samo neki od mogućih scenarija u kojima je sasvim prirodno da se osećate anksiozno.
SVAKO u svom životu prolazi kroz lepe i manje lepe životne periode.
Niko nije pošteđen jer to je način na koji sve funkcioniše.
Svet je stvoren od dualnosti: dan-noć, dobro-zlo, leto-zima… NEMOGUĆE je da uvek bude dobro i NEMOGUĆE je da uvek bude loše.
Sve su samo periodi a to kako vi reagujete na njih pravi glavnu razliku.
Neke ljude takvi periodi motivišu, dok se drugi ukopaju i krenu da se samosažaljevaju.
Tu veliku ulogu ima to kakvu sliku o sebi ima taj čovek. Pisaću više o tome.
Probaću da navedem hronološki ali bih pre toga da dodam i koje su to situacije i okolnosti koje mogu dovesti do problema a koje nemaju veze sa godinama: traume iz detinjstva, alkoholičar u porodici, previše zaštitnički nastrojeni roditelji ili druga krajnost – zanemarivanje, prisustvovanje nasilju u porodici i stalno isčekivanje loših stvari. Tu je potrebno raditi dubinski na čišćenju trauma i automatskim negativnim mislima koje su tu kao produkt takvog odrastanja.
Sada da pređemo na anksioznost koja ne mora imati traumatske korene već su tu kao sastavni deo odrastanja.
Ovo su periodu kada je sasvim normalno osećati određeni nivo anksioznosti:
- period adolescencije – kada se prolazi kroz krize identiteta, kada još ne znaš ko si, šta želiš u životu, kojim putem da kreneš, kada se upoređuješ sa vršnjcima, kada ne pronalaziš ekipu koja ti prija
- period velikih odluka – završavaš srednju školu i javljaju se bitna pitanja – da li upisati fakultet, koji, da li je to perspektivno ili ne, stres oko prijemnog, šta ako ne upadnem, šta ako se ne uklopim…mnogi u tom periodu kreću i sa radom, neki uporedo sa studijama – nove okolnosti, novi ljudi, puno stresa…
- period prekretnica oko 25 godine – neki ulaze u bračne vode, neki završavaju škole, neki i jedno i drugo, neki odlaze u inostranstvo, glavno pitanje za ovaj period uglavnom je “Šta sad i šta ako ovo nije pravi put”, prva susretanja sa problemima odraslih a nedovoljno znanja i iskustva o tome da li se donose prave odluke
- nove životne uloge – roditeljstvo ili nemogućnost ostvarivanja u toj ulozi – i jedno i drugo nosi svoje stresne periode i velike izazove, pitanja, brige, neprospavane noći.
- brige odraslih – računi, posao, deca, problemi u partnerskim odnosima, veće životne promene, recimo preseljenje, promena posla, otkaz, ulazak u privatni posao…
- žene nakon porođaja – jako česta pojava usled hormonalnih promena i privikavanja na novu ulogu, posebno ako je samohrana majka ili muž stalno radi i nema druge pomoći
- žene pre ulaska u menopauzu – neke žene tada prvi put u životu dobiju napad panike i glavni krivci su hormoni
- žene u PMS-u – Takođe hormonalne promene kao glavni uzrok.
Primećujete da su žene sklonije pojavi anksioznosti posebno zbog hormonalnih promena kroz koje prolaze u toku jednog meseca i celog života.
Ako si muško i čitaš ovo potrudi se da imaš više razumevanja i da tim danima ne dolivaš ulje na vatru, jedine ispravne reči tada su: “U redu je, ti si u pravu” 😀
Ako si žensko prihvati da je prosto tako.
Imaćeš periode kada jače reaguješ i periode kada slabije reaguješ, biće od pomoći da proanaliziraš i shvatiš kada je to.
Žene koje imaju problem sa anksioznošću tada uglavnom imaju još jače simptome anksioznosti.
Nije retko da se ženama koje su nekada imale anksioznost tim danima vrate simptomi.
Takođe je moguće da su osetljivije na vrućinu i da im i ona stvara anksioznost.
Ovo naravno ne znači da su muškarci zaštićeni ali su žene u duplo većem riziku.
Stvar nije uvek alarmantna i nije svaka uznemirenost, svako ubrzano lupanje srca – anksioznost.
Umesto “O NE, EVO KREĆE” promenite u “Danas se osećam uznemireno, ali svi se tako povremeno osećamo, biće bolje sutra.”
Primetićete i da SVAKI PERIOD IMA SVOJE IZAZOVE.
Bitno je da ne gubite iz vida da su to sve samo PERIODI i da se ne ZAGLAVITE u njima, da vas ne parališu.
Na kraju je odluka na vama – Da li birate da budete žrtva anksioznosti ili birate da je vidite kao priliku za rast?
ANKSIOZNOST MOŽE BITI OGROOOOMNA PRILIKA ZA RAST AKO ZNATE KAKO DA JOJ PRIĐETE.
AKO JE DOŽIVITE KAO PRIJATELJA A NE KAO NEPRIJATELJA KOG MRZITE I OD KOGA MORATE DA POBEGNETE.
To nije način, što vi više bežite to vas ona više juri.
Ako imate bilo kakvih pitanja pišite mi na: jzivkovic069@gmail.com
Podelite tekst ako smatrate korisnim.
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i nije zamena za odlazak psihologu ili psihoterapeutu.