Za početak želim da napomenem da se danas termin “anksioznost” odomaćio i da ga ljudi koriste i kada je u pitanju kratkotrajni strah, trema, pa čak i prijatno uzbuđenje.
Anksioznost se javlja kao odgovor na NEPOSTOJEĆU ILI PRECENJENU opasnost i prisutna je skoro svakodnevno, posebno kada je u pitanju generalizovana anksioznost. Uz bezbroj “Šta ako” pitanja čovek prepada sam sebe zamišljanjem katastrofalnih scenarija – stalno je u grču i očekuje da se svake sekunde desi nešto loše.
Strah ga je da se opusti jer veruje da čim se opusti sledi nešto loše.
Ako se ne rešava na vreme i ako čovek uđe u instinktivnu reakciju – “IZBEGAVAM SVE ŠTO MI STVARA NELAGODU I IZOLUJEM SE” – problem se jača i vremenom ga je teže rešavati. Ali ne i nemoguće.
Baš kao kada je zub u pitanju. Ako odete na vreme dok je karijes mali, intervencija traje kratko i bol brzo prolazi. Međutim ako ne odete na vreme – intervencija je duža i bolnija, ali ipak – rešenje postoji.
Kada je potrebno obratiti se za pomoć?
Ako osećate da se izolujete zbog anksioznosti i da vam remeti svakodnevno funkcionisanje preporučujem da se što pre obratite za pomoć i krenete u rešavanje.
Niste “poludeli” i ne “ludite” kako se mnogi zabrinu u početku, već jednostavno živimo u izazovnom vremenu i sasvim je normalno da nam je nekada potrebna podrška.
Kada pokušavaš da pobegneš od anksioznosti, kada te je sramota što je imaš, kada te je sramota da se javiš za pomoć i to posmatraš kao svoj lični poraz, kada se uporno trudiš da je sakriješ od drugih ljudi, kada želiš ŠTO PRE da je se rešiš – tada stvaraš sebi veći problem.
POLAKO je ključna reč.
Što ti više žuriš da je se rešiš, što je više mrziš i sramiš je se – to je ona jača i upornija.
Ako želiš da iskoristiš anksioznost kao priliku za rast, ako ne želiš da je se plašiš, preporučujem ti da naručiš Priručnik o anksioznosti.
A sada da pređem na stvar…
Zdravstvena stanja koja daju slične ili iste simptome kao anksioznost
Za početak želim da izlistam zdravstvene probleme koji mogu dovesti do sličnih simptoma kao anksioznost i bitno je prvo to proveriti i isključiti kao mogućnost.
Hipertireoidizam i hipoglikemija, na primer, mogu da uzrokuju napade panike koji su po svim manifestacijama identični onima koji se sreću kod paničnog poremećaja.
Nedostatak kalcijuma, magnezijuma ili alergije na određene aditive u ishrani takođe mogu da uzrokuju napade ili anksioznost. Kada se ova stanja koriguju, anksioznost nestaje.
Zbog toga što se čestalo pojavljuju zajedno, bilo bi dobro da se kod ljudi koji osećaju anksioznost ispita i postojanje somatskih bolesti. I obrnuto – kod pacijenata sa somatskim bolestima da se ispita moguće postojanje anksioznih poremećaja.
Jer dešava se da ljudi godinama leče anksioznost i ne pomaže im ništa jer zapravo imaju problem sa štitnom koji je ostao neprimećen. Dakle, uporno leče simptom glavnog problema, dok se glavnom problemu ne posvećuje pažnja.
Svako od stanja koje sledi može davati iste simptome kao anksioznost i napadi panike pa je dobro prvo to ispitati:
- Hipotenzija
- Hipertenzija
- Prolaps mitralne vulvule (zaliska)
- Poremećaj rada štitne žlezde
- Gastrointestinalni problemi
- Poremećaj sistema unutrašnjeg uha – (ako je vrtoglavica glavni simptom proverite da li postoji ovaj problem)
- Problem sa vratnim delom kičme
- Hipoglikemija
- Hiperventilacioni sindrom
- Premenstrualni sindrom (PMS)
Vaspitanje, tip ličnosti, uverenja, životne situacije i odnosi koji vas mogu učiniti anksioznim
- Možete postati anksiozni zato što ste se udaljili od sebe i ne živite u skladu sa svojim životnim vrednostima. Možda živite potpuno suprotno od svojih vrednosti. To može biti okidač, posebno ako ste se udaljili od sebe još u detinjstvu. Kada se to desi, dolazi do fragmentacije – odbacili ste sebe i prikazujete se kao nešto što niste i pokušavate i sebe da ubedite da ste nešto što niste. Evo i slikovitog prikaza koji se nalazi u Priručniku o prevazilaženju anksioznosti:
Primer fragmentacije: Na crtežu imamo devojku koja je po prirodi emotivna, ima veliko srce, kaže da je dete u duši, bitna joj je svrha i zanimaju je prave životne vrednosti, nije orijentisana ka materijalnim stvarima u meri u kojoj je orijentisano konzumersko društvo. Poruka koju je uvek dobijala od roditelja jeste “Ne budi slaba” – odnosno ne pokazuj svoje emocije. U pokušaju da se prilagodi tome, u pokušaju da izda svoju suštinu ona uporno POPRAVLJA sebe. NE PRIHVATA SEBE, ODBACUJE SEBE, POPRAVLJA SEBE. Njen unutrašnji kritičar (introjektovane roditeljske poruke “Ne budi slaba”) je prate na svakom koraku.
Simptom: Anksioznost.
Ispod simptoma – koren problema: Ne živi u skladu sa sobom, toliko je rano odbacila sebe, još u detinjstvu da više ne zna ni ko je, zbunjena je, ne zna koji su njeni ciljevi i želje, kaže da živi u konstantnom neskladu sa sobom, bavi se radom na sebi, ali to u njoj stvara još veću frustraciju jer pravi grešku koji mnogi prave kada rade na sebi – pokušava da se POPRAVI bez prethodnog prihvatanja i razumevanja sebe.
Da li za rešavanje njene anksioznosti može da pomogne tehnika disanja, molitva, meditacija, trčanje, čitanje, slušanje edukativnih videa? Ne. Potrebno je rešavati KOREN problema, ne samo njegov simptom. Tehnike mogu samo da olakšaju simptome u trenutku.
Zato mnogi ljudi godinama pokušavaju da se reše anksioznosti bezuspešno – jer rešavaju samo simptom.
Ova devojka je takođe izrazila želju da radi na samopouzdanju.
Samo – pouzdanje je UZDATI SE U SEBE, VEROVATI SEBI, ali kako se uzdati u sebe ako NE ZNAŠ KO SI?
U ovom slučaju krećemo od razumevanja sebe, prihvatanja, redefinisanja ko smo, šta želimo, šta nam je važno u životu, koje su naše životne vrednosti, koliko smo posvećeni životnim poljima koja su nam bitna…. i polako implementiramo te sve nove uvide u našu realnost. Vremenom i poverenje u sebe raste, možeš da se uzdaš u sebe, samopouzdanje raste, a sa njim i samopoštovanje. U početku kada tek krećeš da živiš svoje uvide (jer teorija i praksa su dve različite stvari) anksioznost ti se može pojačati. Jer postaješ neka nova ličnost koju još uvek ne poznaješ dobro i nisi sigurna da li možeš da joj veruješ. Zapravo, skidaš sa sebe tuđa očekivanja, zahteve, norme i VRAĆAŠ SE SEBI. Život nakon prihvatanja sebe je sasvim drugačiji od onog dok ste odbacivali sebe. Kako sigurnost u sebe raste, tako anksioznost malo po malo nestaje
Ovo je naravno proces i zahteva puno energije, vremena, tolerancije za to da će nekada biti teško. Ako želiš da razumeš koren svog problema i kreneš u rešavanje od srca ti preporučujem da poručiš Priručnik za prevazilaženje anksioznosti gde sam detaljno na 100 stranica opisala kako da korak po korak radiš na prevazilaženju anksioznosti, ali istovremeno i na izgradnji sebe. Sve je objašnjeno kroz primere.
2. Anksioznost kao rezultat vaspitanja pod staklenim zvonom – Ako je roditelj bio u strahu od svega, sklon “šta ako” razmišljanjima, vrlo je moguće da ste odrastali kao pod staklenim zvonom. Da su roditelji puno toga radili umesto vas, spašavali vas iz nevolja, upozoravali na različite opasnosti ako se vi sami upustite u život i tako naučili da ne verujete sebi i uvek se oslanjate na druge. Uvek je neko drugi sposobniji, pametniji, bolje se snalazi. Suštinski, vi i ne znate koliko možete jer nikada niste probali sami. Navikli ste da se oslanjate na druge i kad god nešto radite sami sećate nesigurnost i anksioznost.
Postoji sindrom “Trebaš mi da ti trebam” (nisam sigurna da li postoji tačan naziv, ovako sam ga nazvala za potrebu ovog teksta kako bih objasnila dinamiku) gde se osoba koja ga ima oseća da vredi jedino ako je potrebna drugima. Tako se dešava da majke imaju POTREBU da budu potrebne deci čak i kada deca odrastu, dok to dete koje je sad već odraslo ima potrebu za autonomijom i tu nastaje nerazumevanje i sukob. Ovo se nekada dešava i u partnerskim odnosima, najčešće iz najbolje namere kada jedan partner radi sve za drugog u toj meri da ga onesposobi da sam odlučuje i funkcioniše.
Rešenje: Prestani da se oslanjaš na druge i kreni stvari da radiš samostalno. Biće u početku neprijatno, ali vremenom ćeš sve više graditi sigurnost i samopouzdanje.
Banalan primer koji viđam svakodnevno – interesuje te nešto pa umesto da proguglaš i nađeš odgovor/rešenje, pitaš drugog pa čekaš da to neko drugi uradi za tebe, da ti pošalje link itd…Od toliko sitnih i banalnih stvari kreni da preduzimaš odgovornost.
3. Druga krajnost – roditelji koji nisu bili posvećeni/prisutni – Bilo da je u pitanju psihička ili fizička prisutnost koja nas je naučila da kada nam je najpotrebnije nemamo na koga da se oslonimo i nije sigurno oslanjati se na druge. Ljudi koji su odrastali u ovakvim porodicama imaju različite mehanizme prilagođavanja, zavisno od više različitih faktora – oni mogu živeti po filozofiji “Mogu sve sam/a”, mogu ući u ulogu žrtve i samosažaljevanje, mogu raditi na tim svojim ranama kako bi naučili da budu tu za sebe, mogu otići u adikciju bilo koje vrste (često od partnera) jer im je potrebna bilo kakva povezanost. Ovo sa sobom vuče i strah od napuštanja i brojna druga ponašanja, zaključivanja i osećanja koja idu uz taj strah. Detaljnije o tom strahu sam takođe opisala u Priručniku za prevazilaženje anksioznosti.
4. Disfunkcionalna porodična dinamika – loša komunikacija, manjak komunikacije, česte svađe, roditelj sa narcisoidnim poremećajem ličnosti, roditelji koji ponižavaju i vređaju dete – “glup si, nesposoban, nikada ništa ne radiš kako treba, vidi kakav si ružan, kao neka sekapersa.” Iako će ovo mnogim roditeljima biti čudno kada pročitaju, ovo nažalost uopšte nisu retke priče. Osoba koja je odrasla u ovakvoj dinamici nema osećaj sigurnosti, nesigurna je i u sebe i u svet oko sebe, ima lošu sliku o sebi, traži spoljašnju potrebu svoje vrednosti, nije svesna svojih potencijala i ne živi u skladu sa njima.
5. Odrastali ste u porodici u kojoj je roditelj imao problem sa alkoholom – Čovek koji ima problem sa s alkoholom gubi konekciju sa sobom, kao i konekciju sa drugima. Dete koje odrasta sa roditeljem koji ima ovaj problem se stalno oseća napušteno i kao da mu je oslonac poljuljan. Čini se da mu je roditelj nekada tu (kada je trezan), ali ga stalno napušta (kad god je pijan). To ostavlja svoje posledice. Nakon dugogodišnje konzumacije alkohola, pojava patološke ljubomore i nasilja nije retkost. Zavisnost jednog člana porodice utiče na sve članove porodice. Rad na pronalasku unutrašnjeg oslonca i sigurnosti, rad sa ranama unutrašnjeg deteta je važan kod ljudi koji su odrastali u porodici u kojoj je roditelj imao problem sa alkoholom. Kod njih je anksioznost česta, upravo zbog toga što im je emotivna/psihološka sigurnost oteta još dok su bili deca. Opustiti se, ne brinuti = opasnost = alarmira se organizam i stvara anksioznost = “Ne smem da se opustim i prestanem da brinem” = anksioznost se uspešno održava.
6. Neko u porodici je bio ozbiljno bolestan – ovo vas je sasvim prirodno navodilo na “Šta ako” pitanja i brigu. Ljudi koji su odrastali u porodici u kojoj je neko bio bolestan, ili su to pak bili oni, neretko imaju jak strah od smrti i bolesti (hipohondrija). Kako bi čovek koji se plaši bolesti smanjio svoj strah, potrebno je da pre svega odradi preventivne preglede i bude siguran sa te strane da je sve u redu jer postoje ljudi koji se samo plaše bolesti, ali ne idu na preglede jer se plaše i lekara i moguće dijagnoze, ali postoje i oni koji uprkos svim dobrim rezultatima i dalje imaju strah da su ipak bolesni, ali je to ostalo neotkriveno. Hipohondrija može biti i trenutna, kao reakcija na smrt bliske osobe.
7. Anksioznost koja se javila zbog veze/braka sa manipulativnom osobom – Ako ste u vezi ili braku sa osobom koja stalno laže, koja ne prihvata i omalovažava vaše emocije, ako stalno morate da pazite šta pričate i kako se ponašate, ako stalno preispitujete svoju percepciju realnosti, ako ste prevareni više puta, ako i dalje pokušavate da promenite i spasite manipulatora, ako i dalje nalazite opravdanja za ponašanje manipulatora – velika je verovatnoća da ćete biti anksiozni. Obzirom da odnos sa manipulatorom urušava vaše samopoštovanje i samopouzdanje i odlučnost, što vas malo po malo slabi – potrebno je prvo jačati sebe. Ne pitati se ZAŠTO JE TAJ NEKO TAKAV I ZAŠTO VAM TO RADI nego zapitati sebe “Zašto sam i dalje u ovom odnosu?”
8. Ako ste doživljavali psihičko ili fizičko nasilje – ko god da je u pitanju, da li je u pitanju roditelj, partner ili neko drugi, strah i nesigurnost je ostala u telu, posebno ako se ovo nije desilo jednom nego je bilo učestalo. Ako ste gledali ovakvo ponašanje u porodici, takođe je moguće da je to ostavilo posledice u vidu strahova i anksioznosti.
9. Anksioznost kao reakcija na traumatičan događaj – Šta je kome trauma – to je individualno. Traumatičan događaj može biti šta god što je u tom trenutku kada se događalo bilo previše za vas. Traumatičan događaj nekom može biti i raskid, ali i nešto mnogo veće.
10. Nekoliko stresnih događaja koji su se desili u kratkom vremenskom periodu jedan za drugim takođe mogu biti okidač za anksioznost. Ovde uglavnom vreme uradi svoje.
11. Anksioznost kao posledica zloupotrebe alkohola i/ili supstanci – čak iako ne smatrate da imate problem sa bilo kakvom konzumacijom, ako smatrate da je rekreativne prirode, ili čak mislite da koristite u svrhu toga da olakšate simptome (velika greška koju mnogi prave) -sve ovo vam samo JAČA anksioznost. Kao da što dublje gurate supstancama i pićem ono što bi trebalo rešavati.
12. I kao poslednji, ali ne i manje bitan razlog koji je danas izuzetno prisutan – anksioznost koja je trigerovana time što je mozak u danu dobio 82238383773 informacija i proveo previše vremena na društvenim mrežama u potrazi za junk dopaminom koji nas ni na koji način ne jača. Slabi nas. Probajte za početak da smanjite gledanje tv-a, telefona, da prekinete sa čitanjem katastrofalnih naslova po novinama i portalima, uštedite bar sat vremena u danu na taj način i taj sat provedite u šetnji, opuštanju, druženju sa dragim ljudima ili jednostavno ne radite ništa.
Zaključak:
Kao što vidite, različiti su razlozi nastanka anksioznosti pa se na različite načine i tretira. Ako želite da saznate koji su koreni vaše anksioznosti, ako želite da saznate kako korak po korak da izađete iz anksioznost, preporučujem da poručite Priručnik za prevazilaženje anksioznosti. U njemu sam detaljno sve objasnila na 100 stranica, kroz lični primer, kroz primere klijenata koji su dali dozvolu za to i napravila sam vežbe koje će ti pomoći da ti pomogneš sebi.
Šta dobijate kroz priručnik:
- Sva saznanja koja sam dobila iz ličnog iskustva i rada sa preko 100 klijenata.
- Priče klijenata (dali su dozvolu za deljenje) uz detaljno objašnjenje gde su pravili greške i šta ih je godinama držalo u problemu.
- Tehnike za prevazilaženje anksioznosti.
- Vežbe za otkrivanje korena anksioznosti.
- Popust na Dnevnik Transformacije i dodatne materijale u narednih mesec dana.
- Dobijate i dodatne materijale i vežbe preko mejla, kad god saznam nešto novo o anksioznosti.
Šta ćete naučiti?
- Kako da više verujete sebi i izgradite samopouzdanje.
- Kako da se smirite u trenutku kada vas anksioznost savlada.
- Šta da uradite kada se jave depersonalizacija i derealizacija (osećaj kao da lebdite, da vi niste VI, kao da ludite)
- Kako da kažete NE bez osećaja krivice.
- Kako da utišate uporne negativne misli i “Šta ako” scenarije.
- Kako da utišate unutrašnjeg kritičara.
- Razumećete šta vas je oblikovalo u osobu sklonu pojavi anksioznosti i napravićete svoj anksiozni profil. Tako ćete tačno znati šta je potrebno da menjate da bi anksioznost nestala.
- Naučićete da savladate strah u bilo kojoj životnoj situaciji i da ga iskoristite kao gorivo.
- Naučićete kako da NE prenesete anksiozne načine razmišljanja, iracionalna uverenja i strahove na svoju decu.
- Naučićete kako anksioznost i strah od napuštanja utiču na vaše partnerske odnose i kvare ih.
Ako želiš da poručiš priručnik piši mi klikom na zeleno pisamce u donjem desnom uglu (Viber i Whatsapp kontakt) Priručnik je u online formatu, odmah po uplati ga šaljem preko mejla, kao i nekoliko dodatnih materijala. Cena priručnika je 30€.