U radu sa klijentima primetila sam da je mnogima najveći problem da prihvate “negativne” emocije.
Nemaju toleranciju za dane kada se osećaju tužno, uznemireno, bezvoljno.
Na sve moguće načine pokušavaju da pobegnu od “negativnih” emocija.
Ne postoje pozitivne i negativne emocije. Postoje emocije. Sve su tu sa razlogom.
Postoje samo zdravi i nezdravi načini za prevazilaženje “negativnih” emocija.
Tuga sama po sebi nije nezdrava emocija.
Kada je njen intenzitet i trajanje predugo, kada je praćeno iracionalnim uverenjem “Nikada neće biti bolje” i kada prelazi u depresiju, tada postaje nezdrava.
Gušenje tuge i bežanje od nje je nezdravo! Kada to uporno radimo, tuga može da preraste u depresiju.
Imamo toliko natalože tuge da nema više gde da stane. Preplavljuje nas.
Ako ti se plače – plači. Proživi tu emociju, neka prođe kroz tebe, ne drži je grčevito u sebi.
Ne znam ni sama koliko sam puta od klijenta nakon prve suze čula “Izvinite” ili videla pokušaje da se ne rasplaču.
Suze su zdrave. Nije zdravo potiskivati ih.
Osetite u telu šta se dešava kada ih potiskujete. Kao da vam srce oteža.
Zapazite kakvo olakšanje osetite kada se dobro isplačete.
Zbog čega izvinjenje? Da li se tako izvinite i kada ste srećni? “Izvinite što se smejem, što sam srećan” – da li ovo zvuči kao nešto oko čega se ljudi izvinjavaju?
Ipak, postoje i ljudi koji osećaju krivicu kada su srećni. Pokušavaju da ne budu “previše” srećni jer to možda smeta drugima.
Kad ste srećni, budite srećni iz sveg srca. Kada ste tužni, budite tužni i ne kinjite sebe zbog toga.
NIKO nije super srećan, pozitivan, prepun entuzijazma i energije 24/7.
SVAKO ima loš trenutak, dan, period.
Radila sam sa klijentima koji naizgled imaju sve – zdravlje, ljubav, porodicu, dobre prihode, svoje firme i upravo oni sebe najviše kinje kada nisu srećni. Kao da nemaju prava na to.
“Imam sve. Osećam se odvratno i nezahvalno što uprkos tome nisam srećna.”
Sada će neko ko nema sve to pomisliti da je to razmaženost.
Ne. To je samo čovek koji ima spektar emocija, onih prijatnih i onih neprijatnih. Isto kao i svi drugi.
Kada je određena “negativna” emocija tu predugo i kada je njen intenzitet prejak, tada dolazi do problema.
Isto važi i za “pozitivne” emocije.
Primer:
Ako je sreća tolikog intenziteta i trajanja da prelazi u dugotrajnu euforiju, da mnoge stvari radite bez ikakve kočnice i razmišljanja i odete u maniju – to jeste problem.
Nakon manije dolazi depresija. To je način da vas mozak vrati u balans. Princip homeostaze.
Kada ste non-stop na klackalici manija-depresija i kada vam to negativno utiče na život i ometa u funkcionisanju- to jeste problem i potrebno je da se obratite stručnom licu.
Isto tako, kada ste srećni, sasvim je normalno da budete i tužni. Mozak mora da napravi balans. Jednostavno, tako funkcioniše. Nije realno očekivati da uvek budete srećni iako nam društvene mreže govore suprotno.
Zamislite ovo kao klackalicu. Ne možete konstantno biti ni na jednoj ni na drugoj strani. Mozak traži balans i trudi se da ga napravi.
Strah takođe ima svoju funkciju. Ukazuje nam na moguću opasnost i tu je da nas zaštiti.
Ne možemo da se ne plašimo uopšte. Imala sam klijenta koji se javio sa željom da ne oseća više nikada nikakav strah – iracionalno očekivanje.
Na primer, kada strah ne bi bio tu, vi biste bez ikakvog problema mogli da pređete ulicu iako prolaze kola.
Ipak, ako je prejakog intenziteta i predugo traje, kada prelazi u fobije, anksioznost i/ili panične napade – tada postaje problem.
Albert Ellis, osnivač REBT pravca, čovek koji je ceo svoj život posvetio proučavanju ljudskog uma i ponašanja, zaključio je da su – tuga, nervoza, briga, žaljenje, razočarenje zdrave negativne emocije, odnosno zdrav odgovor na nepovoljne događaje, dok su depresija, bes, anksioznost, krivica, stid, SAMOSAŽALJENJE, osećaj neadekvatnosti – nezdrave negativne emocije.
U pozadini uglavnom stoje IRACIONALNA UVERENJA o određenom događaju.
Primer:
Zdrava emocionalna reakcija na gubitak posla bi bila tuga, razočarenje, nervoza ali i uverenje da ćete nakon nekog vremena naći drugi posao ili eventualno pokrenuti neki svoj posao. Prežalite, odmorite pa krenete u akciju.
Sa druge strane, ako imate iracionalno uverenje u pozadini da nikada nećete naći drugi posao, da ste nesposobni da se snađete na drugom poslu, da ćete zauvek ostati bez posla, ako zbog toga upadnete u depresiju i očaj i onesposobite sebe da krenete u akciju – to je nezdrava negativna emocija, pokrenuta i ojačana iracionalnim uverenjima.
Nezdrave negativne emocije nas sprečavaju da krenemo u akciju. Zaglavimo se. Izgubimo volju i energiju da idemo dalje.
Zdrave negativne emocije dođu, dopustimo ih da budu tu, NE BEŽIMO, ne ostajemo fiksirani za njih – prođu i mi nastavljamo sa normalnim funkcionisanjem.
Dakle, sve emocije su tu SA RAZLOGOM. Bežanje od “negativnih” emocija dovodi do njihovog gomilanja i one nađu način da ipak izađu – kroz panične napade, kroz psihosomatske bolesti, kroz depresije, kroz bolesti zavisnosti…
POSEBNO je bitno spomenuti bolesti zavisnosti. To je klasično bežanje od “negativnih” emocija.
Retko ko uđe u alkoholizam ili narkomaniju samo zbog užitka. Mnogo češće je to beg.
Emotivna anestezija.
Pitanje nikada nije “Zašto zavisnost?” nego “Zašto je tu bol, šta je iza?”
Zavisnost je samo simptom.
Ako je to način da ublažite “negativne” emocije ili da pobegnete od njih, moram da vas upozorim.
Ovo je samo način da odete u depresiju, zavisnost, da postanete još anksiozniji. Da sve probleme pojačate puta deset. Iako pruža kratkoročno olakšanje, na duže staze uzima vam sve!
Ako imate problem sa zavisnošću ili primećujete da ste na tom putu, preporučujem vam knjigu “U svetu gladnog duha“, autor je Gabor Mate, lekar sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa zavisnicima. Najbolja knjiga koju sam ikada pročitala o zavisnosti i njenom nastajanju.
Na sajtu Kontrast izdavaštva možete iskoristiti moj kod: mindandbody za online poručivanje i dobićete 20% popusta na knjigu. Kod možete iskoristiti i za druge knjige.
Ako smatrate ovaj tekst korisnim, podelite dalje.
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i nije zamena za odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta.
